Home Propovedi PORUKA PRAVOSLAVLJU: BIBLIJA JE JEDINI IZVOR VERE!

PORUKA PRAVOSLAVLJU: BIBLIJA JE JEDINI IZVOR VERE!

1598
0
SHARE

Sasvim je logično da je naše Bogosluženje u celosti utemljeneono na reči živoga Boga, Svetom Pismu, Bibliji. Mi smo verni Božijoj reči kao apsolutno istinitonitoj i verni smo svakoj reči, svakom poglavlju i svakoj knjizi obzirom da dolaze lično od Boga. Jedini način na koji možemo upznati Boga i Božiju volju je taj da nam je on dat na način koji je nepogrešiv i Bog je odlučio da to učini kroz knjigu, Bibliju. Pre neki dan sam iznova imao priliku da se nađem u društvu ljudi koji se ne slažu samnom. To društvo su činili dva sveštenika Pravoslavne i jedan Katoličke religije. To što se ne slažu samnom nije ništa neuobičajeno, dapače sve češće i sve žešće se ne slažu samnom. Međutim, kada god sam u okruženju nevernika, predstavnika drugih religija ili ljudi drugačijih moralnih svetonazora, uistininu imam samo dve stvari da kažem i to u potpunosti bez obzira na njihovu željenu temu debate.

Tema me jednostavno ne interesuje. Sve što u takvim situacijama pokušavam i neprikosnoveno uspevam jeste da ustanovim istinu da je Isus jedini Spasitelj i drugo da je Biblija jedini apsolutni izvor Božije reči. I to činim u svakoj prilici koja mi se ukaže – naime da prizovem ljude autoritetu Reči Božije kojoj se suprotstavlja svekoliko ljudsko promišljanje, kao i da ih prizovem jedinom Spasitelju Isusu Hristu – istini kojoj su suprotstavljene ali sve ljudske religije. Neverovatan argument koji sam te večeri čuo od mog Pravoslavnog poznanika je da sam do te mere sebe vezao za Božiju Reč da sam izgubio smisao sveobuhvatne poruke. Sad, to je neprikosnoveno dosta čudan način razmišljanja – toliko veran rečima Biblije da sam promašio njenu sveobuhvatnu poruku.

Na koji drugi način je moguće spoznati Biblijsku poruku ako izuzmemo reči same Biblije. To je upravo prikaz mističnog besmisla koje je zarobilo srca milliona ljudi koji misle da postoji uzvišena poruka ljubavi koja prevazilazi ono što Biblija uistinu govori. Bog nam je dao knjigu i ta knjiga je Njegov govor i On je rekao tačno ono što je želeo da kaže i to na takav način da mi možemo da razumemo, obzirom da smo odgovorni za ono što nam naš Otac nebeski poručuje, ma u kom obliku. Bog je govorio, On nije mrmljao, Govorio je jasno i govorio je precizno, egzaktno i diretno o materiji koja se tiče Njega i neminovno o materiji koja se tiče nas. Bog se zakleo u Svom otkrovenju, Svetoj Bibliji, da je govorio istinu, čitavu istinu i ništa izuzev istine.

To je tačno, sve to je tačno, i ništa u Bibliji nije netačno. Sveto Pismo je ujedno sva istina koju je Bog želeo da nam otkrije. Ostatak nam je ostavljen da spoznamo u večnosti. Sama Biblija je istinita reč jednog istinitog Boga, koji sebe ne protivureči, koji ne piše druge knjige koje su kontradiktorne onome što je rekao u ovoj knjizii. Postoji samo jedan Bog, i on je govorio u jednoj knjizi. Sva druga, takozvana Božija otkrovenja ne proističu od Boga; ona su ali ljudske izmišljotine i najvećim delom proističu od ljudi koji su inspirisani demonima. Počevši od Kurana, na primer, Bhagavad -Gita, Knjiga Mormona, Džozef Smit do svih ostalih lažnih proroka, vidovnjaka, kultista, religioznih gurua i svih religioznih predvodnika, svih svetskih religija – sve to je obmana.

Sve je ali samo laž, bila ona ljudska ili demonska. Sve to je pogrešno. Bog je govorio i govorio je u jednoj knjizi i ta knjiga je Biblija. Sad, to pojednostavljuje stvari. Nije naime teško razabrati suštinu religije. Većina ljudi misli da je to komplikovano ali samo i isključivo usled činjenice da smo svedoci nebrojenih konkurentnih religija, i ideja današnjice, naravno upravo kako je to predočio i Patrijarh Srpski Irinej – da budemo telerantni prema svim religijama, da pustimo svakoga da prigrli svoju religiju, vodeći se pritom Satanskom logikom da ćemo svi na ovaj ili onaj način završiti na istim nebesima neovisno od bogohulnosti religije. Međutim Biblija tvrdi upravo suprotno; da bilo šta što protivureči Bibliji, bilo šta što se pretstavlja kao alternativni izvor Biblijskog otkrovenja – to nije od Boga. Ukoliko nije sadržano u 66. knjiga koje čine Bibliju (a ne 77. vladiko Amfilohije Radoviću), to nije reč Božija. Ukoliko se ne nalazi ni u jednoj od 66 knjiga Biblije, u tom slučaju Bog to nije izgovorio.

Braćo moja i sestre, za sve generacije ljudske istorije, ono što je Bog rekao on je i stavio u ovu knjigu – jednu knjigu sačinjenu iz dva dela, Starog Zaveta i Novog Zaveta, 66 specifičnih knjiga ispisanih od oko 40 pisaca u periodu od oko 1500 godina. Svetim Duhom nadahnute, sastavljene u ono što mi danas nazivamo Biblijom, i ustanovljene kao jedini božanski autoritet Božije Reči. Upravo je to razlog iz kog je naročita dužnost čovečija da se pokorno složi sa ovom knjigom. Upravo odnos prema Bibliji, toj jedinstvenoj knjizi, i onome što ta knjiga govori da Bog zahteva, određuje svačiju večnu sudbinu i apsolutno ništa drugo je ne odlučuje – ništa drugo. Šta osoba učini sa Biblijom određuje njenu ili njegovu krajnju destinaciju – raj ili pakao.

Pre mnogo godina je, braćo moja i sestre Reformate, jedan i to nipošto zanemariv deo Protestantskih denominacija, eliminisao jeres. Verovatno promišljate da je to popriličan uspeh. Protestanske denominacije su eliminisale jeres. Međutim je neobično bizaran način na koji su eliminisali jeres – naime oni nisu eliminisali jeres razarajući je istinom, nezadrživo je uništavajući Božijom rečju – ne, nasuprot očekivanom oni su eliminisali ideju jeresi eliminacijom ideje apsolutne istine. Ukoliko ne postoji apsolutna istina u tom slučaju ne može postojati ni jeres. Ukoliko ne postoji nepromenljiva istina u tom slučaju ne može postojati ni uočljiva greška. Ukoliko je sve ostavljeno na grabež, i reči Biblije nemaju značenje, ili su samo preporuke, ili su u najboljem slučaju jednake drugim religioznim knjigama i ukoliko možete verovati u šta god želite, kristalno jasno proizilazi da ne može postojati nepromenljiva istina i stoga ne može postojati ni nepromenljiva jeres. Bojim se, naime svi mi smo svedoci činjenice, da se ovaj idejni pokret, nazovimo ga tako usled nedostatka adekvatnijeg termina, širi. Danas je prisutna i veoma živa nova vrsta prihvatanja svega, čak i u evanđelizmu, nova vrsta prihvatanja svega koja preti da iskoreni istinu i ujedno iskoreni ikakvu odrednicu greške – doslovce zamagljujući sve. I jedina nada, naravno, u sred svega ovoga je povratiak Božijoj reči. I upamtite braćo moja i sestre, da ova grešna pobuna ne može promeniti ili preinačiti ono što je Sveto Pismo.

Neovisno od toga da li je napadnuta od Pravoslavlja, Katoličanstva, racionalizma, liberalizma, tako nazvane neo – ortodoksije, pluralizma ili inkluzivizma, političke korektnosti, tolerancije ili od strane bilo čega drugoga, priroda Biblije ostaje nepromenljiva. Sam Isus je rekao “Neće nestati ni najmanjega slovca ili jedne crte iz Zakona (Biblije) dok se sve ne dogodi.” (Matej 5:18) Biblija je večna knjiga. Ona je nepromenljiva knjiga. Ona je nakovanj o koji kovač udara čekićem, i posle mnogo godina nakovanj i dalje stoji dok su oko njega brojni izlomljeni čekići. Čekići koji su udarali po Bibliji leže na otpadu; Sveto Pismo i dalje stoji.

Biblija je i dalje istina Božija, jedina Božija istina i ništa drugo do Božije istine. Sad, kako znamo da je to tačno? Mi kao Hrišćani znamo da je to tačno odnosno istina obzirom da nas je Sveti Duh prosvetlio. Apsolutna je istina ono što Biblija tvrdi da jeste. Mi znamo, kao što sam rekao, obzirom da nas je Duh Božiji uverio u to natprirodnim delom buđenja našeg shvatanja. Međutim to što mi sada shvatamo da je Biblija istinita, dok proučavamo Reč Božiju pronalazimo da je to uverenje podržano onim što Biblija tvrdi.

Stoga ono što večeras želim da postignem, braćo moja i sestre, je da vam pružim uvid interne biblijske podrške Božanske inspiracije Svetog Pisma. Ne dovodim u pitanje da li vi verujete da je Božanski inspirisana. Vi to svakako razumete. Međutim želim da vidite do koje je mere bitno da imate unutrašnji dokaz Svetog Pisma koji će učvrstiti srčano uverenje kojim vas je podario Duh Božji. Ukoliko bi se nakanili da dokažete da je Biblija istinita, na koji način bi to postigli? Mogli bi – recimo, mogli bi tome prići iz raznih pravaca. Mogli bi reći recimo, “Pa ljudsko iskustvo je valjan utvrđivač Biblijske istinitosti.”

Ukoliko uradite ono što vam Biblija kaže da uradite, iskusićete rezltat. Ukoliko ispovedite svoj greh i stavite svoju veru u Gospoda Isusa Hrista bićete preobraćeni. Čitav vaš život će biti preobražen. Bog će promenuti ono što volite i onoga koga volite i doživećete dramatičnu transformaciju čitavog, ne samo života već i odnosa prema drugima. Biblijsko iskustvo potvrđuje istinitost Svetog Pisma. I to je tačno. Međutim – međutim okruženi smo ljudima koji čitaju druge svete knjige ili prate svete tradicije, ljudi koji imaju drugačija iskustva i stoga iskustvo ne može i ne sme uvek pretstavljati konačni autoritete obzirom da je moguće da iskustvo uopšte nije istinito. Alkoholičari, na kraju svih krajeva da pojednostavim, kako je poznato u određenim stadijumima vide miševe kojih uistinu nema, samo primera radi.

Neko drugi može ustvrditi “Bibliju možemo dokazati naukom.” Dok su druge knjige iznosile neuobičajeno sulude, nečuvene stavove o svetu, fizičkom svetu, Biblija iznosi veoma, ali veoma naučno precizne stavove o fizičkom stvaranju, čak i pored toga što je ispisana daleko pre nego što je moderna nauka ustanovila istinitost tih istih tvrdnji. Biblija tvrdi da se zemlja okreće na osi. Biblija tvrdi da sunce vuče čitav naš planetarni system sa jednog kraja svemira na drugi i nazad. Biblija opisuje hidrološki sisem koji funkcioniše u neverovatnom ciklusu. Biblija do detalja opisuje taj ciklus. Biblija piše o težini planina – to se zove isostazija – naučni dokaz da je ceo svet u ravnoteži. Svakako možemo promenuti pravac i krenuti od nauke do zaključka da je Biblija zapanjujuće naučna. Da vam dokažem do koje je mere Biblija uistinu zapanjujuća, vratiću se do 1903. godine. Naime te godine je umro čovek po imenu Herbert Spenser. Herbert Spenser je bio naučnik. On je bio proslavljen širom sveta; dobio je svekolike nagrade kao naučnik koji je doprineo pionirskom proboju u polju fizike. Njegovo najveće dostignuće je bilo suštinski kategorisko. Bio je upravo Herbert Spenser taj koji je proglasio naučnom svetu da sve što postoji u kosmosu potpada u pet kategorija: 1. vreme, 2. sila, 3. dejstvo, 4. prostor i 5. materiju. To je ono što je on rekao, i rekao je upravo ovim redosledom: vreme, sila, dejstvo, prostor i materija. Nije loše – nipošto nije loše Herberte. Ali ajde da probamo ovako: “U početku” to je vreme, “Bog” to je sila, “stvori” to je dejstvo, “nebo” to je prostor “i zemlju” to je materija. Baš tu – u prvoj rečenici. U redu je Herberte uspeo si da to otkriješ i bez pomoći ove strofe. Da, uistinu, mogli bi ići putem nauke, i mogli bi reći da nauka dokazuje Bibliju međutim dobili bi tek opštu potvrdu a što je tek nešto bolje od iskustva obzirom da je za očekivati da bi neko ustao i rekao “U redu ali to uistinu ne znači da je sve što je zapisano u Bibliji istina.”

U odgovoru, alas, neko drugi bi mogao predložiti da bi mogli usmeriti pažnju u pravcu proročanstava. U Bibliji su zapisana brojna proročanstva koja su se u vremenima kasnijim odigrala upravo kako je prorokovano. I mi sami bi se morali složiti da je, u najmanju ruku, naučni deo dokaza Svetog Pisma ustanovljen kao i da je iskustveni aspekt dokaza takođe prisutan. Dakle, kada je Bog rekao da će određene nacije pasti i one su pale, kada je Bog reko da će potopiti svet i potopio je svet, ta proročanstva su ispunjena, drugim rečima određeni deo proročanstava se obistinio. To neminovno znači da pisac Biblije zna nešto više od nas, obzirom da je shvatao fizičke nauke pre ikoga. Razumeo je dogaćaje pre nego što su se oni odigrali i na taj način je bio u poziciji da ih predvidi.

Mi bi uistinu mogli usmeriti svoju pažnju u pravcu svih tih segmenata i oni mogu podržati naše shvatanje Svetog Pisma. Možete svoje vreme i pažnju posvetiti polju Bibljske arheologije. Posetiti ruševine, znamenita mesta Bliskog Istoka, i svakako bi mogli posetiti muzeje u kojima bi pronašli od Rozetnog zida pa nadalje, i obići pećine u Egiptu koje sadrže crteže koji ukazuju da su Hebreji boravili u toj zoni. Možete pronaći i Zakon Hamurabija, zakonski kodeks koji datira iz vremena pre Mojsija, što ukazuje da su ljudi od prapočetaka bili pod zakonom i da svakako nisu bili majmuni koji su se ljuljali po lijanama. Možete pronaći pregršt arheoloških dokaza i potpore za događaje koji su opisani u Bibliji. Možete otići do ruševina drevnog Jerihona i ustanoviti da su se zidovi, što uistinu na bilo koji izuzev Biblijskog opisa predstavlja nemogućnost, srušili prema spolja.

Možete sagledati sve što sam naveo i zaključiti, “Barem ti delovi Biblije su absolutno istiniti obzirom da su dokazani arheološkim istraživanjima.” Nikada nisam pronašao išta u opusu Biblije što bi bilo pogrešno sa naučne tačke gledišta. Nauka dokazuje sve, zar ne? Neko od vas bi na to mogao ustati i reći “pastore Trkulja a šta ćemo sa danom za koji u Bibliji piše da se u okviru njega Sunce zaustavilo?” Očigledno je, glasio bi moj odgovor, da sunce nije stalo već da je zemlja prestala da se okreće. Usput i to je dokazano naučnim putem i desilo se 701 godine pre Hrista. No da nastavim, percepcija osobe koja je u tom vremenu bila na zemlji je bila da je sunce stalo. To je ali samo percepcija. Kada ste jutros ustali, svakako niste izustili “O kako predivno okretanje zemlje.” Zemlja se uistinu okretala.

Sunce se nije pomerilo u pravcu za koji ste pomislili da se pomerilo. Zemlja se pomerila. Međutim iz naše percepcije, vi kažete da je izlazak sunca, kažete da je zalazak sunca. Dakle sve nabrojano je sadržano u Bibliji međutim i ništa što je zapisano u Bibliji nije protvrečno nauci i ništa što je zapisano u Bibliji ne protivureči istoriji, i ništa što stoji u Bibliji ne protivureči obećanju koje je Bog dao, drugim rečima desilo se sve upravo na način na koji je to Bog rekao. I naravno u ovoj propovedi ću se osvrnuti na deo svega ovoga, međutim pre nego što usmerim vašu pažnju u pravcu dokaza koji podržavalju Bibliju, istinski početak mora biti u slušanju onoga što Biblija tvrdi. To je uistinu izvanredno u punom značenju reči. Dopustite mi braćo moja i sestre da vam dam samo dve reči o kojima želim da promislite, pouzdanost i nepogrešivost.

Pouzdana – i počeću upotrebom ove reči, možda čisto iz lične naklonosti. Mogli bi razviti argumentaciju o njenom značenju; naime sadrži veoma malo fleksibilnosti u sebi, što je uostalom slučaj i sa rečju nepogrešiva. Međutim upotrebimo reč pouzdana kako bi izrazili istinu da je Bog na taj način nadahnuo  Sveto pismo da je ono sigurno, pouzdano, večno ispravno merilo i vodilja za sve stvari, u totalitetu. Upotrebimo reč pouzdano u kontekstu rasprave celosti Svetog Pisma. Ono je u celosti istinito. Posmatrajmo na čas iz ptičije perspective, u cilju sticanja potpune slike. Biblija je pouzdan document. Drugim rečima ono što ona tvrdi je u celosti istinito. Psalm 19:7Zakon je Gospodnji savršenPsalm 18:30Put je Božiji veran, reč Gospodnja čista (dokazana)

Psalm 119:140Reč je tvoja veoma čista.” Psalm 119:142Pravda je tvoja pravda večna.” Psalm 119:160Osnova je reči tvoje istina i večan je svaki sud pravde tvoje.Psalm 111:7Dela su ruku njegovih istina i pravda, verne su sve zapovesti njegove.Rimljanima 7:12Božija reč je sveta i pravedna i dobra.” U knjizi ponovljenih zakona 4:2 stoji “Ništa ne dodajte Svetom Pismu”. U Otkrovenju 22: 18 – 19 imamo izričitu reč da niko ne dodaje niti oduzima od Svetog Pisma. Dakle Sveto Pismo je, u celosti, kompletno i pouzdano. U Jovanu 10:35 Isus izgovara na kraju strofe “Sveto Pismo se ne može ukinuti – Sveto Pismo se ne može ukinuti.” Ono je kao lanac; sve strofe su povezane, sva poglavlja su povezana i svih 66 knjiga su povezane, zaveti su povezani i ne postoji mesto na kome je moguće prekinuti taj večni lanac. Ne postoji mesto na kome je moguće preseći lanac Božije Reči. Ono je in toto Božija istina, istina u svojoj punoći. To je ono što Sveto Pismo tvrdi, to je ono što zahteva od nas – sigurnost i poverenje u njega.

Druga reč je nepogrešiva – nepogrešiva – i kroz ovu reč posmatramo pismo iz žablje perspektive (da se tako izrazim) dakle ne gledajući na krupnu sliku već na svaku reč. Svaka reč je istinita. Svaka reč u originalnim autografima, nadahnuta Duhom Božijim, je apsolutno bez greške, neistinosti, omaške, netačnosti. Drugim rečima sveobuhvatnost istinitosti poruke Reči Božije je osigurana time što je svaka reč istinita reč Božija. Biblija je u celosti istinita obzirom da je svaki njen deo istinit. Ona je istina, cela istina i ništa do istine. U pričama Solomonovim 30 poglavlje peta i šesta strofa nam pruža ispovest Božiju, Njegovim rečima o Reči Božijoj. “Sve su reči Božje čiste, on je štit onima koji se uzdaju u njega. Ništa ne dodaj rečima njegovim, da te ne ukori i ne nađeš se lažov.Psalm 12:6Reči su Gospodnje reči čiste, srebro u vatri očišćeno od zemlje, sedam puta pretopljeno.” Psalmista očigledno pronalazi adekvatnu analogiju kojom izražava čistoću Reči Božije. U Psalmu 119:140 psalmista kaže “Reč je tvoja veoma čista.” Dakle, braćo moja i sestre, bilo da govorimo o pouzdanosti celokupne slike ili govorimo o nepogrešivosti svake reči, kombinacija ova dva pristupa potvrđuje istinitost Biblije. Ona je istina.

Na ovom mestu ću vam, braćo moja i sestre, predočiti delove Svetog Pisma, i možda nije potrebno da ih potrežujete u svojim Biblijama već vam predlažem da svoju pažnju usmerite slušanju. U Isaiji 65:16 Gospod sebe naziva Bogom istine. U tome sve počinje. On je Bog istine. Jeremija 10:10, prorok piše o Bogu koji je istiniti Bog. Novi Zavet je u saglasju sa Starim Zavetom, nazivajući Boga Bogom istine. Jovan u 3:33 piše “Bog je istinitJovan 17:3Da poznaju tebe jednoga istinitoga Boga.” U 1 Jovanovoj 5:20On je istiniti Bog.” Na tri mesta Sveto Pismo nas uči da Bog nemože lagati: Brojevi 23:19Bog nije čovek da laže.”, Titu 1:2Bog ne obmanjuje” i Jevrejima 6:18Nemoguće je da Bog prevari.” Bog ne može lagati. To nije u domenu mogućnosti. Biblija je stoga verna i nepogrešiva pošto je napisana od strane Boga koji je istina, koji govori samo istinu, i ne može govoriti ništa drugo do istine.

Pisci Starog Zaveta su doslovce napisali hiljade tvrdnji vezanih za potvrdu istinitosti onoga što su zapisivali. Preko dve hiljade puta tvrde da govore upravo reči Božije. I ovde govorim samo o piscima Starog Zaveta. Iznova i iznova oni upotrebljavaju izraze kao što su “Duh Gospodnji mi je govorio”, ili “Reč Božija mi je došla” Isaija, na primer kaže u Isaiji 1:2Čujte, nebesa i slušaj, zemljo, jer Gospod govori.” i od tog mesta on obznanjuje veličanstveno otkrovenje koje čini knjigu proroka Isaije. Kada Bog govori, svi slušaju, zato što je on Bog. U Novom Zavetu pronalazimo gotovo identičnu sliku, usmerenu specifično učenjima našeg Gospoda Isusa Hrista.

Isus, u Mateju 5:17, poručuje “Ne mislite da sam došao da ukinem Zakon ili Proroke; nisam došao da ukinem nego da ispunim.” Zakon i proroci su izrazi koji pretstavljaju sinonim za Stari Zavet. Drugim rečima “Nisam došao da išta promenim. Došao sam da ispunim Stari Zavet.” Isus nastavlja “Dok ne prođe nebo i zemlja, neće nestati ni najmanjega slovca ili jedne crte iz Zakona dok se sve ne ispuni.” Isus kristalno jasno saopštava da i najmanja crtica poseduje Božiji autoritet iza sebe. To je razlog iz kog Jakov piše sledeće u Jakvoljevoj 2:10Jer koji sav zakon održi a sagreši u jednome, kriv je za sve.

Ukoliko prekršite i najmanji deo Reči Božje, to je podjednako kao da ste ih sve prekršili, upravo zato što su sve istinite, sve su božanski zahtev. Staro Zavetni pisci se pozivaju, bilo specifično ili uopšteno, da ono što pišu jesu reči Božije oko 4000 puta – oko četiri hiljade puta. Dve hiljade puta, kako sam vam rekao pre nekoliko minuta, oni autoritativno tvrde da im je Bog govorio, međutim najmanje 4000 puta oni potvrđuju da ono što pišu jeste Reč Božija. Pisci Novog Zaveta citiraju Stari Zavet kao Reč Božiju oko 320 puta, a pozivaju se na Stari Zavet najmanje hiljadu puta; dakle pisci Novog Zaveta potvrđuju preciznost i nepogrešivost Starog Zaveta. A ne smetnite sa muma da pisci Novog Zaveta takođe tvrde Božije nadahnuće za Novi Zavet.

Braćo moja i sestre, molim za vašu nepodeljenu pažnju u poslušanju sledećeg obzirom da je uistinu izvanredno. Galatima 1 – u Galatima 1 pronalazimo naravno Apostola Pavla i to je tako da kažem mesto njegovog ulaska u suštinu; dakle u Galatima 1:11 Pavle piše “A dajem vam na znanje, braćo, da jevanđelje koje sam ja blagovestio, nije od čoveka, niti ga ja primih od čoveka, niti naučih, nego otkrovenjem Isusa Hrista.” Na ovom mestu Pavle potvrđuje da je poruka stigla od Boga. Spustite se, molim vas, na 15. strofu, u kojoj opisuje kako ga je Bog odvojio, čak iz utrobe njegove majke i pozvao ga milošću Svojom,i Bog je bio zadovoljan da otkrije Svog Sina u njemu kada kaže “da objavi Sina svoga u meni, da ga propovedam među neznabošcima, toga časa ne pitah tela i krvi.” On je primio poruku i misiju direktno od Boga.

Naravno da sam siguran da ste svesni da je ovo jedinstveno za Pavla kao apostola, međutim morate biti podjednako svesni da je to model načina na koji je Bog govorio prorocima Starog Zaveta kao i drugim piscima Starog Zaveta – direktno. Dakle Bog govori Pavlu, koji je jedan od Apostola, i jedan od pisaca Novog Zaveta. Ukoliko usmerite svoju pažnju na četvrto poglavlje poslanice Rimljanima uvidećete to – ustvari prvo otvorite svoje Biblije na poslanicu Galatima četvrto poglavlje. Na ovom mestu Pavle citira knjigu Stvaranja. I šta on kaže? Trideseta strofaAli šta Pismo govori? Isteraj robinju i sina njezina, jer sin robinjin neće naslediti sa sinom slobodne.” To dolazi direktno iz knjige Stvaranja 21 poglavlje, 10 strofa; Pavle citira Stari Zavet i naziva ga Svetim Pismom.

Ako sada samnom pogledate 4 poglavlje poslanice Rimljanima, pronalazite još jednu od ove vrste pozivanja na Stari Zavet i to na samom početku – 3 srofaJer šta kaže Pismo?” piše Pavle “I verova Avraam Bogu i to mu se uračuna u pravednost”, na ovom mestu Apostol citira iznova iz knjige Stvaranja. On je svestan da je napisana od samog Boga. On zna da je Isus rekao da Sveto Pismo ne može biti ukinuto. A potvrđeno je da Stari Zavet predstavlja Sveto Pismo od strane Božijim Duhom nadahnutog Novozavetnog pisca, nominalno Apostola Pavla. Dozvolite mi da vas povedem malo dalje istim putem; 1 Timoteju 5.

U ovom specifičnom poglavlju, konkretno u 18 strofi pronalazimo umetnuta dva citata. I to nam omogućava izuzetno interesantno poređenje. Prvi citat 18. strofeJer Pismo govori: “Volu koji vrše ne zavezuj usta.” I Sveto Pismo uistinu to govori. U knjizi ponovljenih zakona 25:4. Značenje je jednostavno “Hrani svoju životinju.” Međutim analogija ovog dela 18 strofe je, ili ako želite primena napisanog je, brini se o ljudima koji ti služe. To je na neki način poslovična izreka. Ukoliko želiš da vo radi ono što treba, hrani ga. Ako očekuješ da ljudi urade ono što želiš da urade, brini se za njih. To je ideja vodilja. Međutim obratite pažnju da Pavle piše da to Sveto Pismo kaže a potom citira knjigu ponovljenih zakona 25:4.

I” – i ovo je izuzetno važno “I18. strofe – “Jer Pismo Govori i radnik je dostojan svoje plate.” Gde to govori Sveto Pismo? U kojoj knjizi Starog Zaveta se nalazi ovaj citat? Braćo moja i sestre, ne nalazi se u Starom Zavetu; dapače potiče iz Luke 10:7 i Hristovih reči “Jer je poslenik dostojan plate svoje.” Dakle ono što je Mojsije pisao u knjizi ponovljenih zakona je Sveto pismo i ono što je Luka pisao u svom evanđelju je takođe Sveto Pimso. Ovde imate svedočenje Novozavetnog pisca da su i Stari i Novi Zavet Sveto Pismo. Pavle naziva Lukino delo Svetim Pismom.

Pogledajmo sada 2 Petrovu, treće poglavlje. Ovde pronalazimo dve veoma interesantne strofe, petnaestu i šesnaestu. Na ovom mestu Petar se poziva na “ljubljenog našeg brata Pavla po danoj mu mudrosti, pisa.” On je pisao o strpljenju našeg Gospoda koje vodi spasenju, kako piše na početku 15. strofe. Zatim se Petar poziva na “ljubljenog našeg brata Pavla po danoj mu mudrosti pisa, kao što govori o ovome i u svim svojim Poslanicama.” Dakle on je počeo od specifičnog pisma da bi prešao na specifičnu grupu, svih Pavlovih pisama – drugim rečima trinaest Poslanica. “I u svim svojim Poslanicama, u kojima su neka mesta teško razumljiva, koja neuki i neutvrđeni izvrću kao” kao šta? “kao i ostatak Svetog Pisma.

Dakle, šta Petar govori o Pavlovim Poslanicama. One su deo Svetog Pisma u istoj ravni sa ostalim knjigama. Ovde ponovo imamo, kao kada je Pavle objavio Lukino evanđelje za Sveto pismo, drugim rečima vodeći pisac Poslanica potvrđuje pisca evanđelja; na isti način Petar potvrđuje da su Pavlove Poslanice Sveto pismo. U suštini, sva njegova pisma su Sveto Pismo. Pronađite sada, molim vas, u vašim Biblijama Judinu poslanicu sedamnaesti stih – naravno poslanica ima samo jedno poglavlje tako da govorim samo o stihu, dakle Juda piše “A vi, ljubljeni, setite se reči koje su već kazali apostoli Gospoda našega Isusa Hrista.” i Juda nastavlja “jer će se u poslednje vreme pojaviti rugači koji će hodati po svojim bezbožnim željama.” Ova rečenica vam je svakako poznata. Odakle tačno ona potiče? Iz 2 Petrove 3:3U poslednje dane će doći rugači koji će živeti po svojim sopstvenim željama.” Dakle Juda potvrđuje Petra. Petar potvrđuje Pavla. Pavle potvrđuje ostale evanđeliste.

Sam sadržaj Svetog Pisma ne zahteva propoved kakvu vam iznosim. Sveto pismo ne prenaglašava isto. Ono je na veličanstven način, gotovo tiho tu, obzirom da je tako kristalno jasna realnost. Nije potrebno da pred vama Reformatama veličam ovu istinu kao da je neophodno da dokazujem očigledno. U knjizi Otkrovenja pronalazimo blagoslov, u prvom poglavlju treća strofa, blagoslov proglašen nad svim čitaocima i slušaocima reči proročanstva koji se pokore onome što te reči sadrže. “Otkrovenje Isusa Hrista, koje njemu dade Bog, da pokaže slugama svojim šta se ima zbiti uskoro, i objavi ga poslavši ga preko anđela svoga sluzi svome Jovanu” Dakle mi sada znamo da je knjiga Otkrovenja nadahnuta Bogom. Nadahnuta je Bogom. Bog je njen autor i On je dao Jovanu kroz anđeoskog posrednika.

U devetnaestom poglavlju Otkrovenja 9, Jovan je dobio uputstvo od glasa koji je dolazio sa Božijeg prestola “I reče mi: “Napiši, blaženi su oni koji su pozvani na svadbenu večeru Jagnjetovu” I reče mi: “Ovo su istinite reči Božje”. 21. poglavlje Otkrovenja, peti stih nam pruža viziju novih nebesa i nove zemlje; “I reče onaj što sedi na prestolu: “Evo sve činim novim.” I reče mi: Napiši, jer su ove reči verne i istinite.22. poglavlje 6.stih: “I reče mi: Ove su reči verne i istinite, i Gospod Bog svetih prorka posla anđela svoga da pokaže slugama svojim šta će biti uskoro.” Dakle od Tore skroz do Novog Zaveta pisac citira knjigu Postanka kao Sveto Pismo, pa do Otkrovenja koje je istinita Reč Božija, neumoljiva realnost internog svedočanstva pisaca Svetog Pisma je da su bez i najmanjeg mesta sumnji oni pisali Reč Božiju. To je svekoliko snažno svedočenje da je Sveto Pismo Reč Božija.

Međutim, braćo moja i sestre, ima još jedno svedočanstvo o kome ću vam propovedati večeras; naravno ima još mnogo toga drugoga ali o tome nekom drugom prilikom. Svedočanstvo o kome ću propovedati je svedočanstvo Isusa Hrista. Meni je od velike važnosti Isusovo viđenje Svetog Pisma, a vama? Tako sam i mislio. Isus je taj koji je rekao u Jovanu 10:35Sveto Pismo se ne može ukinuti”. Isus je taj koji je rekao u Mateju 5: 17 – 18Neće nestati ni najmanjega slovca ili jedne crte iz Svetog Pisma.” U Mateju 26:24, On je gledao na Svoj krst i On je rekao sledeće, “Sin Čovečji, dakle, ide kao što je pisano za njega.” Nekoliko strofa kasnije On je rekao Petru da Mu nije potrebna zaštita Petrovog mača, obzirom da ukoliko bi On to poželeo, On bi moga pozvati anđele nebeske u pomoć. Međutim, tada je rekao i ovo u Mateju 26:54Kako bi se, dakle, ispunilo Sveto Pismo?

Drugim rečima, Isus je došao da ispuni zakon. On je takođe došao da bi se ispunilo Sveto Pismo koje je prorokovalo Njegovu smrt i Njegovo vaskrsenje. Uistinu je zapanjujuća Njegova izjava da se “Sveto Pismo ne može ukinuti.” On je time jasno stavio na znanje da je ono što je Bog rekao istina i da će se dogoditi. Isus je rekao u Luki 16:17Lakše je nebu i zemlji proći negoli jednoj crtici iz Zakona propasti.” U Luki 18:31Sve će se svršiti što su proroci pisali za Sina Čovečjega”. Kakvo je onda Isusovo viđenje Svetog Pisma? Da je ono Reč Božija, da je istinita refleksija istinitog Boga, Boga koji ne može lagati već samo može govoriti istinu. I Isus je čak apostrofirao specifične reči.

Primera radi, Pslam 22:1, i verujte mi ima mnoštvo primera. Psalm 22:1 je predvideo da će Mesija u momentu smrti na krstu reći “Bože Bože moj! Zašto si me ostavio?” Dok je umirao na krstu Isus povika iz svega glasa “Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?Matej 27:46. Isus je verovao u ispunjenje ali svake reči Starog Zaveta. On je takođe potvrdio velike istine Starog Zaveta. On je potvrdio stvaranje Adama i Eve. On je potvrdio da je to bilo parvo stvaranje i da su oni bili stvarne osobe. On je to rekao, Matej 19: 4 – 5Niste li čitali da je njih Tvorac od početka stvorio muško i žensko? I rekao: “Zbog toga će ostaviti čovek oca svoga i mater, i prilepiće se ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.” Isus je verovao u opis stvaranja kako je zapisan u Stvaranju i potvrdio ga je u njegovom konačnom obliku.

Isus je takođe sve iznova ponavljao da problemi koje ljudi imaju ne poznajući Boga proizilaze iz njihovog ne poznavanja Svetog Pisma. “Istražujte Pisma, jer vi mislite da u njima imate život večni; a baš ona svedoče o meni.Jovan 5:39Zar ne reče Pismo,” On je to ponavljao iznova i iznova i iznova. Dakle imate izbor. Da zaključim svedočenje Isusovo, daću vam tri mogućnosti. Jedna od te tri mora biti istinita. Prva je da nema grešaka u Starom Zavetu, obzirom da je Isusova sigurnost bila da je nemoguće ukinuti Sveto Pismo. Druga opcija je da postoje greške ali Isus nije znao za njih. Treća mogućnost je da postoje greške i On je znao za njih i pokušao je da ih prikrije.

Dakle koju ste opciju izabrali? Da je Isus bio šarlatan i prevarant koji je prikrivač istine? Ako je tako, kako objašnjavate Njegovo vaskrsenje? Ili, da Isus nije bio svestan grešaka. Kako u tom slučju objašnjavate Njegovo sveznanje obzirom da je On rekao da zna sve. Ukoliko je druga opcija tačna, da on nije znao – greške su postojale ali on ih nije bio svestan – u tom slučaju On nije Bog i možete odbaciti Hrišćanstvo i jednostavno zaboraviti na sve. Ukoliko je treća mogućnost tačna – On jeste znao i prikrivao je – u tom slučaju Isus je Sotona. Ukoliko verujete u Hristovo Božanstvo, nemate opciju do da verujete u verno i nepogrešivo Sveto Pismo, obzirom da je i On verovao.

To nas dovodi do pitanja, “Kako da shvatimo način na koji je Bog pisao Sveto Pismo?” Da li vas to uopšte interesuje, braćo moja i sestre? Odlično, u tom slučaju vas očekujem naredne nedelje. O tome danas nemam vremena ni da otpočnem. Dopustite mi da ovaj deo propovedi privedem kraju na sledeći način: obzirom da je Biblija božanska istina, ona je izvor blagoslova. Priče Solomonove 8:34Blago čoveku koji me sluša.Luka 11:28Blaženi su oni koji slušaju reč Božju i drže je.” Drugo, ona je izvor vrlina. Psalm 119:11U srce svoje zatvorio sam reč tvoju, da ti ne grešim.

Biblija je izvor čistote, Jovan 15:3Vi ste čisti zbog reči.” Ona je izvor pobede, “Mačem Duha koji je Reč Božija sasecamo neprijatelja koji je laž i prevara.” Biblija je izvor razvoja, “Žarko želite razumnoga i pravoga mleka Reči, kao novorođena deca, da o njemu uzrastate za spasenje.” 1 Petrova 2:2 Izvor moći “Jer je živa reč Božja i delotvorna, oštrija od svakoga dvosekloga mača.” Jevrejima 4:12. Biblija je izvor usmeravanja “Reč je tvoja svetiljka nozi mojoj, i videlo stazi mojoj.” Psalm 119:105.

          Biblija je, braćo moja i sestre, najmoćnija knjiga obzirom da je ona jedna i jedina božanska knjiga. Može vas rasparčati, Jevrejima 4:12, međutim vas može iznova sastaviti, 1 Petrova 1, tako da ste iznova rođeni po Reči i doneti vam veličanstvenu sreću “I ovo vam pišemo da radost naša bude potpuna.1 Jovanova 1:4. Zašto je tako moćna? Kako tako preobražava naše živote? Zato što Biblija nije reč čovečja več reč samoga Boga.

Sada, braćo moja i sestre, usmeriću vašu pažnju na ono što Pravoslavna crkva misli o dovoljnosti i punoći Svetog Pisma – jedine Božanske knjige. Pravoslavlje čak i kada ustanovi (ako se to ikada dogodi) kanon Svetog Pisma ostaje pri stavu da Sveto Pismo nipošto nije dovoljno već da mora biti dopunjeno onim što oni nazivaju Svetim Predanjem. Pitate se šta je sveto predanje Pravoslavne crkve? Dakle, obzirom na jeres ideje, ni sam nisam u celosti siguran međutim ću vam ponuditi ono što samo Pravoslavlje tvrdi.

“Sveto predanje je usmeno predavanje učenja Isusa Hrista i događaja evanđelske istorije. U crkvi ono postoji uporedo sa Svetim Pismom, i molim vas braćo moja i sestre obratite posebnu pažnju na dolazeće reči, i dopunjava ga. Potpuno praznoverje, no idemo dalje. U evanđelju ni približno nije sve zapisano. Zaista? Pravoslavlje odgovara vađenjem izvan konteksta Jovana 21:25 pa kaže da su se mnogi događaji i dalje prepričavali usmeno. Na primer, obratite pažnju, price o rođenju Bogorodičinom, o Vavedenju Njenom u Hram, o Njenom slavnom Uspenju nisu zapisani ni u jednom evanđelju. Naravno da nisu obzirom da se nisu dogodili braćo moja pravoslavna. No tu nije kraj, sveto predanje su sva ona duhovna blaga koje je Pravoslavlje nasledilo od njenih svetih predaka, a koja su u savršenoj harmoniji sa Svetim Pismom i koja Pravoslavlju pomažu da pravilno razume Sveto Pismo. Naravno jeres ne poznaje, moja braćo i sestre reformate granice, te Pravoslavlje ustanovljava da je sveto predanje starije od Novog Zaveta i obimnije od Svetog Pisma.

Ove tvrdnje Pravoslavlja, naravno, nije ni malo teško opovrgnuti upoređenjem Biblijskih tekstova i svetog predanja u pogledu saglasja. Učinivši upravo to sa lakoćom svaka razumna osoba mora zaključiti da mnoga dogmatska staništa ove Pravoslavne uzdanice na kojoj je usput budi stavljno na znanje utemeljeno Pravoslavno učenje, ni približno nisu ni slični učenju Isusa Hrista i Apostola ispisanih u opusu Novog Zaveta. Neminovno, iako su teolozi Pravoslavlja izjednačili Sveto Pismo i sveto predanje ostao je problem u svakom vidljivoj činjenici da u okviru Pravoslavnog verovanja postoji podugačak broj dogmi koje ne mogu ni nakoji način naći svoje utemeljenje u Svetom Pismu u celosti ili u Novom Zavetu specifično. Mnoge od tih dogmi su naime u direktnoj suprotnosti sa Hrišćanskom teologijom. Alas, Pravoslavlje je u sučeljenju sa ovim problemom priteklo Satanskoj prevari proklamujući učenja Svetog predanja za jednako bogonadahnute tekstovima Novog Zaveta. Po učenju Pravoslavlja, osoba ni po koju cenu ne sme čitati Sveto pismo razumevajući ga neozavisno od učenja svetih otaca, pri tome naglašavajući da bi i pomisao tako nečega bila “lažna i sablasna misao”.

Pravoslavlje odlazi korak dalje pa uči “Crkveno učenje se zasniva na dva izvora: Svetom Pismu i Svetom Predanju, pri čemu se Sveto Pismo smatra izdankom Svetog Predanja, i kao takvo, tumači se samo njegovim okvirima.” O jeresi nad jeresima!

Braćo moja i sestre, kada bi o Svetom Pismu rasuđivali odvojeno od učenja Pravoslavnih “svetih otaca” a što je upravo način na koji moramo rasuđivati, na osnovu toga bi postalo kristalno jasno da Gospod ni u kom slučaju ne odobrava veliki deo Pravoslavne verske prakse. Božja Reč koju sam propovedao jasno zabranjuje ikonopoštovanje, molitve za umrle, molitveno obraćanje preminulim “svetiteljima” a sasvim sigurno ima potpuno drugačiji pogled na učenje o spasenju, krštenju,  pričešću, vaskrsenju mrtvih.

Privodeći kraju ovaj kratak deo propovedi o pogibeljnosti jeretičnog dodavanja Reči Božijoj ću apostrofirati Pravoslavno mišljenje koje će utemeljiti bez i najmanje sumnje da se Pravoslavno verovanje, u celini, ne temelji samo na Svetom Pismu već in a predanjima koja su u nedovršenom procesu stalnog nastajanja iz čega proizilazi da se učenju Pravoslavne crkve neprekidno dodaju nova otkrovenja koja postaju sastavni deo njene dogme. Dakle, braćo moja i sestre, kristalno jasno proizilazi iz tužnih istina koje sam pred vas izneo da Pravoslavna crkva ne može nikako biti smatrana “svetom, sabornom i apostolskom” – ne dozvoli Bože, kao i da sveto predanje Pravoslavne crkve na isti način ukida Božju Reč, kao što je to bio slučaj sa jevrejskom predanjem koje je Gospod osudio i proglasio “uzaludnim poštovanjem.” kako zapisuju Matej u 1. poglavlju od 1. do 8. stiha i Marko u 7. poglavlju od 1. do 13. stiha.

Oče naš, zahvaljujemo Ti se na svedočenju Svetog Pisma u pogledu njegove istinitosti, vernosti, nepogrešivosti i nadahnuću. Mi znamo da sve to počiva na činjenici da Ti jesi istiniti i živi Bog, Bog koji ne može lagati, Bog koji je istina, i od Tebe nam dolazi svaka istita reč i samo i jedino istinita reč, tako da je Biblija istina, samo istina i ništa do istine, obzorom da si Ti Bog istine. Kako je veličanstveno znati istinu, razumeti istinu i živeti po istini tvojom moći. Bože mi smo blagosloveni u svetu ljudi koji se dave u lažima, blagosloveni pošto poznajemo istinu. Mi te slavimo, mi ti se zahvaljujemo i proslavljamo Te zato što Si nam otvorio oči i uši istini.

I sada kada je imamo, načini da je volimo, da gladujemo za njom, da je učimo, da je proglašavamo širom sveta, da je branimo, i da je koristimo da proslavljamo Tebe. Te stveri molimo zbog i u čast našeg Gospoda Isusa Hrista. Amen.