Home Članci OTVORENO PISMO VAMA – ISTA STARA PORUKA ZA NOVU NOVCATU 2017. GODINU

OTVORENO PISMO VAMA – ISTA STARA PORUKA ZA NOVU NOVCATU 2017. GODINU

1361
0
SHARE

Na početku nove godine mnogi ljudi razmišljaju o protekloj godini i o načinu na koji su živeli svoje živote, da bi potom donosili odluke i opredeljivali se da žive bolje u novoj godini, ma šta to značilo. Čini mi se da čitav taj proces uključuje neki način preusmeravanja na stvari koje su nam važne kako bi, kada stignemo do kraja ove godine, 2017. godinu ocenili povoljnije od prethodne 2016. godinu.

Dok predviđamo izazove i nove mogućnosti 2017. godine, pišem i šaljem otvoreno pismo koje je usresređeno na najvažnije realnosti sveta. A primalac mog pisma ste Vi; bez obzira ko Vi bili – bez obzira da li ste onaj ili ona koja je tek prihvatila veru, dugogodišnji svetac ili nevernik u Isusa Hrista; bez obzira na to da li smo dobri prijatelji ili smo u životu razmenili tek par reči, ili Vas uopšte ne poznajem – ne mogu da zamislim ništa vrednije što želim da pošaljem upravo Vama. Ono što odlikuje moje pismo Vama je to da ono ne sadrži ali baš ništa novo. To je ista stara poruka ali sada za novu novcatu 2017. godinu, obzirom da je to jedina poruka koja je sposobna da prevaziđe sva vremena i sve kulture. To je evanđelje o Isusu Hristu. Nadam se da ćete ga pročitati veoma pažljivo.

 

                                                 BOG JE SVET

Sveto Pismo nas uči da je Bog stvorio čitavu vaseljenu. Sveto Pismo nas uči da se Bog, koji je sve što je stvoreno stvorio, obratio čovečanstvu kroz Bibliju. A Biblija nam govori da je suštinska karakteristika Boga ta da je On svet. 1 Jovanova 1:5Bog je svetlost, i u njemu nema nikakve tame.“ To je način iznošenja večne istine da je On u celosti čist. Božji karakter je karakter savršene moralne čistoće. On je suština svega što je dobro – do te mere, kako piše u navedenoj strofi da On apsolutno ne može imati dodira sa „tamom“ – dodira sa bilo čime što nije savršeno sveto, pravedno i čisto.

Pravednost Božjeg karaktera je iskazana u zakonu koji je On predao Mojsiju i Izraelu. Čuli ste za Deset Zapovesti. Upravo tih Deset Zapovesti sumiraju savršenstvo Božjeg karaktera. Ti zakoni su ali uputstvo na koji način se moraju ponašati ljudi koji su u odgovarajućem odnosu sa Bogom.

 

                                              MI SMO GREŠNICI

Problem leži u tome što smo svi mi grešnici. Mi smo prekršili Božji zakon. Čitavo čovečanstvo je „kao ovce zalutalo, svako od nas se okrenu svojim putem.“ (Isaija 53:6) Svi smo pokušali da živimo svoje živote bez Boga, po našim sopstvenim merilima i na način koji smo mi izabrali. Neovisno od toga da li smo zavisnici od droga i ubice, administrativni radnici, materijalno obezbeđeni ili  istaknuti građani mi činimo ono što činimo zato što hoćemo to i na taj način da činimo, bez obaziranja na Boga i na ono što On očekuje od nas da činimo. Biblija to naziva grehom. To je promašena meta, to je ne dosezanje Božjeg merila pravednosti.

U dubini Vašeg srca Vi ste svekoliko svesni da ste grešnici. Ne poznajem nikoga ko bi ustvrdio da je savršen, čak ni po njegovim ili njenim merilima. „Zaista nema čoveka pravedna na zemlji koji čini dobro i ne greši.“ (Knjiga Pravednikova 7:20) I ako je Bog Svetlost i u Njemu apsolutno nema tame, u tom slučaju jedini način na koji možemo biti u zajedništvu sa Njim je da i mi moramo biti savršeno sveti baš kao i On. Međutim mi to nipošto nismo. „Jer svi sagrešiše i lišeni su slave Božje.“ (Rimljanima 3:23) Mi smo zaprljani „tamom“ naših grehova. I to predstavlja ozbiljan problem pošto ukoliko tama ne može boraviti na svetlosti, a mi smo tama dok je Bog svetlost – mi smo odsečeni od odnosa sa Njim. Mi smo postali u potpunosti nesposobni da činimo suštinu za koju smo stvoreni i koja je suštinski deo plana našeg stvorenja – da uživamo u odnosu sa svojim Tvorcem. Međutim, nipošto istina ne dobija svoj epilog u tome da mi i Bog ne možemo biti prijatelji. Ne, nipošto. Neizostavna je kazna koju moramo platiti za greh. Biblija nam po tom pitanju poručuje da je kazna za greh smrt. „Plata za greh je smrt.“ (Rimljanima 6:23) Međutim, smrt o kojoj Pavle piše u ovoj poslanici nije samo fizička smrt. Savršeno pogrešno shvatate ukoliko ste mišljenja da mi plaćamo za svoje grehe prestankom svog ovozemaljskog postojanja. Smrt o kojoj Pavle piše je duhovna smrt. Reč je o paklu: o večnim mukama kojih ste svesni. Sam Isus pakao naziva „peći ognjenom“  odakle će dolaziti „plač i škrgut zuba.“ (Matej 13:50)

Sama ideja pakla ide protiv „osetljivosti“ savremenih ljudi obzirom da niko ne misli da je uistinu toliko loš da zaslužuje nešto kao što su večne muke. Oni svekoliko priznaju da nisu najbolji od ljudi, ali su podjednako uvereni  da nipošto ne zaslužuju pakao. Njihovo je razmišljanje, međutim, iskrivljeno; naime kazna za greh ne predstavlja ni u kom slučaju meru samoga greha. Drugim rečima, iako postoje kvalitativne razlike u doživljaju Božje kazne, ubistvo, pohlepa i laganje (primera samo radi) donose istu kaznu večnosti u paklu. Razlog za to je u tome da se kazna za greh meri prema Onome protiv koga se ogrešilo. Svi gresi su u suštini protiv Boga, a on je večno svet i stoga greh protiv večno svetoga Boga zaslužuje večnu kaznu. Upravo je to razlog iz koga je kazna tako ozbiljna: obzirom da je Bog uistinu tako pravedan.

Dakle, loša vest je da smo grešnici, odvojeni od Boga i da smo osuđeni da provedemo večnost u paklu. Ne postoji ali apsolutno ništa što sami možemo učiniti po tom pitanju. Zaboravite i Pravoslavna i Katolička heretička učenja koja bi vas navela da pomislite da mi ipak svojim dobrim delima možemo uticati na Boga! Ne možemo! Ništa manje nego što ne možemo jednostavno reći Bogu da nam je žao i da nikada više nećemo grešiti. Šta bi ste rekli o sudiji koji krivog, osuđenog kriminalca pusti na slobodu samo zato što mu je kriminalac rekao da mu je žao i da nikada više neće činiti zlodela? Nazvali bi ga nepravednim sudijom. Međutim Bog je savršeno objektivan, savršeno pravedan Sudija. Božanska pravda zahteva da greh bude kažnjen, a jedina kazna za greh je duhovna smrt.

 

                                          BOG JE POSTAO ČOVEK

Dobra Vest je da je Bog video očajno stanje čovečanstva i da se sažalio nad nama. Bog je znao da ne postoji ni jedan način na koji bi mi sami od sebe i svojim sposobnostima i svojom prirodom ikada zaslužiti svoj povratak Njemu. Mi nikada ne bi mogli platiti za svoje grehove. Međutim upravo kada je čovečanstvo upalo u apsolutno beznađe, kada smo svi osuđeni da provedemo večnost u paklu bez mogućnosti iskupa svoje kazne, Bog Otac je poslao Svoga Sina u zemaljsku misiju. On je na čudesan način rođen od device. Biblija zapisuje da ga je Sveti Duh, na podjednako čudesan način, začeo u Marijinoj utrobi. Obzirom da je začet od Svetog Duha, Isus je Bog. Sa druge strane, pošto je rođen od žene On je bio čovek. To uistinu predstavlja najveću misteriju nad misterijama. Kao ograničena ljudska bića nikada nećemo to moći da shvatimo u njegovoj punoći; međutim je apsolutna i večna istina da je Isus bio u celosti Bog i u celosti čovek.

Živeo je 33. godine na zemlji. Rastao je upravo kao i svako drugo dete. Postao je tesar kao Josif, Njegov ovozemaljski otac. Veličanstvena razlika, međutim, između Isusa i bilo kog drugog ljudskog bića se ogledala u činjenici da on nikada nije grešio. Ni jedan jedini put On nije prekršio ni jedan jedini od Božjih zakona. On je uvek voleo Boga svim srcem Svojim, i svom dušom Svojom i svom snagom Svojom u svemu što je činio. On nikada nije tražio udovoljavanje koje bi bilo izvan Boga Oca. Nikada nije bio neposlušan prema svojim roditeljima. Nikada nije bio sebičan. Nikada nije izgovarao grešne reči. Jednom rečju, živeo život na način na koji smo i Vi i ja trebali da živimo ali nismo uspeli. On je živeo život u celosti vredan Boga, život koji je bio u svojoj punoći „Svetlost“, kao što sam Vam već pisao, „Svetlost“ bez ikakve tame.

 

                                          ISUS JE PLATIO KAZNU

Obzirom da je Isus bio savršeno pravedan, On je bio zadovoljavajuća zamena za grešnike. U Bibliji je, nas radi, zapisano da su Jevreji planirali da ubiju Isusa zato što je On propovedao poruku koja je bila veoma drugačija od poruke Judejskih religioznih ustanova Njegovog vremena. Obzirom da je Jevrejima zakonom Rima bilo zabranjeno da izriču smrtne kazne, oni su potražili pomoć upravo od Rima koji je upravljao Izraelom toga vremena. Pošto se guverner Pontije Pilat plašio širih narodnih protesta i nereda ukoliko bi odbio ono što su Jevreji tražili od njega, on je dao saglasnost da Isus bude razapet.

Sa druge strane, Sveto Pismo nam takođe prenosi da je Bog poslao Svoga Sina da umre upravo na taj način. Sve to je bilo deo Božjeg plana. Bog je upotrebio grešne težnje Jevreja i Rima kako bi postigao nešto dobro a što je uistinu bila Njegova namera (od pre stvaranja sveta). Isus je na krstu ispaštao zbog grehova; ali nipošto ne zbog Njegovih grehova. On nije znao greh. On je živeo u celosti savršen život. Ne, na krstu je Bog „pustio na njega bezakonje svih nas.“ (Isaija 53:6)

Neposredno u strofi koja prethodi upravo citiranoj stoji „On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja, kazna beše na njemu našega mira radi, i ranom njegovom mi se iscelismo.“ (Isaija 53:5) Ono što se dešavalo na krstu je sledeće: Bog je izvršio kaznu nad mojim gresima – drugim rečima izručio je Svoj gnev na Svog nedužnog Sina. Isus je dobrovoljno položio svoj život kako bi platio kaznu za greh. Na krstu se Bog odnosio prema Isusu kao da je on živeo moj život. I pošto verujem u Njega, Bog se odnosi prema meni kao da sam ja živeo život poput Isusa. Da li uviđate? Obzirom da je Bog savršeno pravedan, jedini način odlaska u raj je da budem savršeno pravedan. Ali pošto je Isus bio savršeno pravedan, i zamenio je mesto sa mnom na krstu, savršena pravednost koja mi je bila potrebna da stignem na nebesa je Njegova pravednost preneta na moj račun.

Pošto je Isus umro, Bog Ga je na čudesan način podigao iz mrtvih posle tri dana kako bi pokazao da je zadovoljan Isusovom žrtvom. Isus je bio mrtav ali se vratio u život! To je bilo čudo. Biblija piše da je Bog to uradio da bi „pružio dokaz“ čovečanstvu da je ta poruka istinita. „Ne gledajući Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svim ljudima svuda da se pokaju, jer je ustanovio dan u koji će suditi vaseljeni po pravdi preko Čoveka koga odredi, i dade svima veru vaskrsnuvši ga iz mrtvih.“ (Dela Apostolska 17: 30 – 31)

 

                                              NAŠ ODGOVOR

I sada Bog obećava da će…

  • ukoliko priznate da ste grešnik – da ste prekršili Njegov zakon,
  • i ukoliko priznate da nije postojao način na koji bi zaslužili Njegovu naklonost i Njegov oprost,
  • i ako nameravate da se okrenete od dosadašnjeg grešnog života i predate svoj život Njemu,
  • i ukoliko verujete samo u Isusovu pravednost kako bi postali prihvatljivi Svetom Bogu,

potvrditi da se poneo prema Isusu kao da je Isus živeo Vaš život, i da će se odnositi prema vama kao da ste Vi živeli Isusov život. Bićete spašeni kazne za Vaše grehove, i biće Vam omogućeno da uživate u večnom jedinstvu sa Bogom na nebesima, i u jedinstvu koje može otpočeti upravo ovog momenta.

Drugim rečima, ukoliko verujete da ste grešnik i da zaslužujete Božju kaznu zbog svojih grehova, ali ukoliko istovetno verujete da je Bog poslao Isusa da podnese kaznu umesto Vas, i da je Njegova žrtva jedini način na koji Vama može biti oprošteno, tada Bog obećava da će Vam oprostiti i da ćete biti spašeni. Upoznaćete Boga koji Vas je stvorio.

 

                                          NE TRAĆITE SVOJ ŽIVOT

Bog je oblikovao Vašu dušu; i On je oblikovao Vas da bi, baš kao što je automobil stvoren da koristi benzin, Vi koristili Njega. Bog je život. Sva razočarenja, obeshrabrenja i nesigurnosti Vašeg života pronalaze rešenje u Njemu. Podjednako, sva zadovoljstva, zabavna iskustva i životna sreća pronalaze svoje ispunjenje u Njemu. Sve što je valjano i dobro u našim životima predstavlja trag mrvica hleba koji nas vodi do gozbe Samoga Boga. Sve loše u našim životima je ali podsećanje da živeti život bez poznavanja Boga kroz Hrista nije način na koji je život osmišljen da bude vođen.

Ja ne želim da vidim da traćite svoje živote. Bog nas je stvorio kako bi Ga pravilno upoznali i slavili. To je smisao života. Tu pronalazimo sreću i zadovoljstvo. Kada ne živite svoje živote u tu svrhu, vi traćite svoje živote. Toliko ljudi prođu kroz život u potrazi za srećom ali je nikada ne pronađu obzirom da nisu znali šta predstavlja suštinu života. Ja takvu sudbinu nipošto ne želim Vama. Nipošto ne želim da trpite večno Božji gnev zbog Vaših grehova. Ja u stvari želim da provedem večnost na nebesima slaveći Boga sa Vama, proslavljajući Ga za milost oprosta naših grehova kroz Hristovu žrtvu.

 

                                         PRIHVATITE OPROST

Dakle, da li ćete prigrliti Hrista? Da li ćete priznati svoju grešnost pred Bogom i priznati da ne možete učiniti ništa sami po tom pitanju? Da li ćete se okrenuti od svojih grehova, i težiti životu u pokornosti Isusu Hristu? Da li ćete verovati samo u Isusa za svoju pravednost pred Bogom? Hoćete li mi se pridružiti u proslavljanju Boga koga smo stvoreni da upoznamo.