Home Članci MOŽETE OPROSTITI SVOJIM RODITELJIMA

MOŽETE OPROSTITI SVOJIM RODITELJIMA

1152
0
SHARE

Roditelji, već duže vreme, predstavljaju poslovičnog „žrtvenog jaraca“, barem u Srbiji.

Slušajte samo ljude kako objašnjavaju svoje slabosti i životne neuspehe svekolikih vrsta i obratite pažnju na to koliko ćete često čuti da za sve okrivljuju svoje roditelje – direktno ili indirektno, glasno ili tek prikriveno. Svi smo, naravno, (barem) čuli da roditeljski gresi pohode sinove i sinove njihovih sinova (Izlazaka 34:6). Takođe nam je rečeno iznova i iznova da najveći deo naših slabosti kao odraslih ljudi proističe iz slabosti naših roditelja koje su neminovno ostavile trag na našem stasavanju u svet odraslih.Koliko, od neprijatnosti i nevolja koje ste doživeli, i Vi sami (svesno ili podsvesno) pripisujete svojim roditeljima (ili drugim članovima Vaših porodica) – zbog stvari koje su Vam uskraćivali, životnih lekcija kojima Vas nisu poučili, zbog njihovih karakternih slabosti koje nisu na vreme ispravili, grešaka koje su načinili u Vašem uzgoju, do grehova (stvarnih ili umišljenih) koje su Vam načinili?

Braćo moja i sestre, predlažem Vam da bi bilo zdravo otkriti korene Vaših (naravno i mojih) patnji i slabosti – biološke, istorijske i svekolike druge korene – obzirom da istinsko izlečenje nije moguće identifikacijom uzroka ili pripisivanjem krivice, već samo verom u Boga.

 

                                     IZDANI OD RODITELJA

 

Josif je izdan od svoje rođene braće, od svih desetoro braće (Postanja 37:18, 28). Desetoro ljudi kojima je trebao da može verovati najviše na svetu, su međutim prvo skovali zaveru da ga ubiju (Postanja 37:18), a potom ga prodali u roblje. (Postanja 37:28)

Možda brat ili sestra (otac ili majka) uistinu mogu učiniti i gore stvari, međutim većina članova naših porodica nisu sposobni za užasne postupke kao što su upravo navedeni. Josifova braća su se prvo urotili da ga ubiju, potom su ga ostavili u jami da umre da bi ga zatim izvukli iz jame – sračunavši da im je korisnije zaraditi nešto malo novca prodajući Josifa u neizvesno ali svakako doživotno ropstvo. Oni nisu imali ni najmanju ideju, niti ih je interesovalo, gde šalju svog brata. Jednostavno su se i samo radovali obzirom da su ga se konačno rešili, neovisno od toga koliko će njihov postupak imati razarajuće dejstvo na njihovog oca.

 

                                           NE VI, VEĆ BOG

 

Godinama kasnije Bog je Josifa podigao iz ropstva do moći, a potom od nepravednog utamničenja do najveće moći ispod Faraonove. Ured teške gladi u zemlji, Josifova je porodica iz Hanana došla u Egipat kako bi kupila hranu. Po Božjoj promisli, oni su (a da toga nisu bili svesni) skončali pred stopalima brata koga su izdali, moleći u očajanju za svoje živote.

Josif je momentalno prepoznao svoju braću, braću koja su bez i jednog izuzetka bila kriva za pokušaj ubistva i trgovinu ljudima. Iznenadno, on više nije bio samo njihova žrtva već i njihov sudija. Priča se nadalje odvija kroz nekoliko interakcija između Josifa i njegove braće da bi doživela zenit Josifovim objavljivanjem svog identiteta braći. Naravno oni su istog momenta postali izbezumljeni strahom, svesni zla koje su počinili i shvatajući ozbiljnost kazne koju su zaslužili (Postanja 45:3). Reči koje im Josif potom izgovara su među najveličanstvenijim u čitavom Svetom Pismu:

Ja sam Josif, brat vaš, koga prodadoste u Egipat. A sada nemojte žaliti niti se kajati što me prodadoste ovamo, jer Bog mene posla pred vama radi života vašega.“ (Postanja 45: 4 – 5)

Ne Josife, zar je moguće da si potpuno zaboravio prošlost? Tvoja braća, tvoja braća su te prodala u ropstvo i poslala u Egipat. Međutim sam Josif odgovara, ponavljajući, „Niste me vi poslali ovamo nego sam Bog.“ (Postanja 45:8)

 

                             BOŽJA PROMISAO JE UVEK ZA DOBRO

 

Sedamnaest godina kasnije pošto je umro njihov otac Jakov braća su se silno uplašila da će im se Josif ipak osvetiti (Postanja 50:15). U njihovom razmišljanju Josif je imao potpuno pravo da za njih zahteva zasluženu kaznu, neovisno od oprosta i dobrote koju im je pružio.

Shvativši to, Josif je zaplakao iz sažaljenja i ljubavi, te im je rekao:

Ne bojte se, zar sam ja mesto Boga? Vi ste mislili zlo po mene, ali je Bog mislio dobro, da učini što se danas zbiva, da se sačuva u životu mnogi narod. Ne bojte se, dakle, ja ću hraniti vas i vašu decu.“ (Postanja 50: 19 – 21)

Umesto da sravni sa zemljom one koji su pokušali da ga ubiju on ih je utešio. Namesto da kazni ljude koji su ga prodali u ropstvo, on je obećao da će hraniti i njih i decu njihovu. Josif je odbacio užasan teret besa i gorčine, i položio je svoje razarajuće, košmarne brige pred Boga. (1 Petrova 5:7) Kada su njegova braća zaslužila kletvu Josif ih je namesto kletve blagoslovio – preuzimajući svoj krst za sreću koju je Bog njemu predodredio.

Njegovo zapanjujuće strpljenje i dobrota prema braći priziva eho Petrovog opisa Sare. Kada je njen muž slagao i doveo je u opasnost ona „učini dobro ne bojeći se nikakva straha“ (1 Petrova 3:6) Ona je predala sebe na čuvanje Bogu kada nije mogla predati sebe na čuvanje Abrahamu. Josif je predao sebe – i svoju braću – na brigu Bogu, shvatajući da on sam ne mora niti treba da izvrši pravdu ili zahteva osvetu.

Da li Vi, braćo moja i sestre, posedujete veru da oprostite svojoj porodici – svojim roditeljima („kao što je Bog u Hristu oprostio vamaEfescima 4:32) Da li ste sebe oslobodili do te mere da prepustite Bogu da postupa sa njihovim prestupima prema Vama? (Rimljanima 12:19) Da li posedujete hrabrost da primite i živite ono što je dobri Bog predodredio Vama, i to neovisno od toga koliko to na momente može biti dobro ili loše? (Rimljanima 8:28)

 

                                   DOBROTA JE DUBLJA OD BOLA

 

Josif je znalo da je Bog oduvek planirao za njega nešto dublje od izdaje, ropstva i zatvora – slast dublju od bilo kojih okolnosti. Sa druge strane, on je posmatrao na svoje patnje u kontekstu onoga što je Bog činio drugima:

  • Bog me posla pred vama radi života vašega“ (Postanja 45: 5, 7);
  • Svojoj braći: „Ja ću te hraniti onde, jer će još pet godina biti blad, da ne pogineš od gladi ti i dom tvoj i ono što je tvoje.“ (Postanja 45:11);
  • Bog je mislio dobro, da učini što se danas zbiva, da se sačuva u životu mnogi narod.“ (Postanja 50:20).

Braćo moja i sestre, možda će najveće ovozemaljsko dobro Bog učiniti kroz Naše patnje u nečijem tuđem životu; kao što Pavle piše: „Blagosloven Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, Otac milosrđa  i Bog svake utehe, koji nas teši u svakoj nevolji našoj da bismo mi mogli tešiti one koji su u svakoj nevolji, utehom kojom nas same teši Bog.“ (2 Korinćanima 3 – 4)

Niko od nas ne traži takvu vrstu službe, međutim takva služba je predivna i neophodna, služba u koju Bog poziva mnoge. Josif je uračunao sve svoje patnje vredne te službe u poređenju sa svime što je Bog učinio za druge – svaka zlonamerna namera njegove braće, svako zlostavljanje u ropstvu, svaki nezasluženi dan koji je proveo u zatvoru. Da li i Vi do te mere cenite dobro koje Bog čini drugima kroz vas?

 

                                         BOŽIJI PLAN ZA VAS

 

Hrišćani, Vaši roditelji nisu stali na put Božjem planu za Vas. Oni jesu Božji plan za Vas. Možete li se osvrnuti na svoj život, zajedno sa Josifom, i izgovoriti ovu istinu? Na kraju svih krajeva, moji roditelji me nisu poslali ovde; Bog me je poslao gde jesam. Ma šta moji roditelji planirali za mene, Bog je mislio dobro. On je to činio, on to čini i on će to činiti – u svakoj teškoći kao i u svakom odnosu koji ostvarim.

Josif nije živeo svoj život kako bi doživeo izvinjenje svoje braće. Njihovi gresi protiv njega ga nisu držali kao taoca svih tih godina, ne dopuštajući mu da nastavi sa životom. On je valjano spoznao užas zarobljeništva, međutim on je oslobođen gorčine i besa, čak i u dugom vremenu u okviru koga su njegova braća skrivala svoju krivicu. Dakle, ne čekajte da vam se roditelji izvine – nipošto ne čekajte pre no što iskusite slobodu koju je Hrist već kupio za Vas.

Čak i ukoliko su se urotili da Vas ubiju ili da vas prodaju u roblje, čak ni tada oni ne mogu sprečiti Boga da čini dobro Vama i kroz Vas drugima.