Home Članci ZAŠTO TREBA DA PRISTUPITE CRKVI?

ZAŠTO TREBA DA PRISTUPITE CRKVI?

783
0
SHARE

Jedan od najkrupnijih koraka koje možete napraviti u okviru paradigme preovlađujuće anti – kulture jeste da postanete verni član istinite lokalne crkve.

U današnje doba koje karakterišu opšta površnost i uzdržljivost u svekolikom obliku, ni ne Hrišćani ni Hrišćani nisu prirodno naklonjeni pronalaženju mesta na kome će pustiti korenje; mesta kome će pokloniti svoju dugoročnu i čvrstu posvećenost za dobrobit drugih članova. Evidentno je, naime, da većina želi da svoje opcije drži otvorenima i iznad svega da sačuva slobodu izbora namesto činjenja zaveta na duge staze i prigrljenja okvira realnog života (ispunjenog svim njegovim usponima i padovima).

Međutim, šta ukoliko odlučite istupite iz bezoblične mase i postanete deo rešenja savremenog problema koji je oličen u uzdržljivosti; šta ukoliko se pridružite pobuni i obavežete se na lojalnost i službu Svetom Pismu odanoj crkvi?

                           DA LI BIBLIJA UOPŠTE SPOMINJE ČLANSTVO

Većina nas je u određenom životnom momentu u čuđenju promislila o konceptu pripadanja crkvi. „Članstvo u crkvi“ – na kom mestu Novog Zaveta možemo pronaći išta o tome. Da li je uistinu neophodno pristupiti crkvi? Zar ja ne mogu dobiti sve što mi je potrebno kao Hrišćaninu i bez redovnog odlaska u crkvu?

Istina je da Novi Zavet ne sadrži direktnu argumentaciju za moderni koncept pripadnosti crkvi. Inicijalni prodor evanđelja u okviru paganskog i pre Hrišćanskog sveta se svakako odvijao u potpuno drugačijim okolnostima od onih koje pronalazimo u našem sve izraženijem post Hrišćanskom društvu. Kompleksnost života, međutim, dve hiljade godina kasnije čini pripadnost crkvi i težim ali svakako i bitnijim nego ikada ranije. Ne samo da smo mi manje naklonjeni da prihvatimo dugoročne obaveze već su i naši gradovi daleko veći a crkve sve raznolikije.

Međutim, da li vi to odlučite da nazovete „pripadanjem“, „zajedništvom“ ili bilo kojim drugim izrazom, Novi Zavet svakako pretpostavlja neki oblik posvećenog, odgovornog pripadanja kao oblika realnosti ali svakog istinitog pratioca našeg Gospoda Isusa Hrista. Svaki Hrišćanin svekoliko ima određeno mesto, na lokalnom nivou, kome pripada. Krštenje, u svojoj suštini, nosi značenje pristupanja specifičnoj lokalnoj crkvi.

Čitanjem Novog Zaveta vam nipošto ne može promaći bit da ne pripadnost lokalnoj crkvi ujedno i neprikosnoveno znači odvojenost od Hrista.

 

                          ŠEST RAZLOGA ZA PRIPADNOST CRKVI

Na ovom mestu ću, braćo moja i sestre, izvesti šest (od mnoštva drugih) razloga iz kojih treba da pristupite lokalnoj crkvi i budete u svakom pogledu što je moguće više uključeni u život crkve.

 

                                      VAŠE SAMOPOUZDANJE

Biti prihvaćen u članstvo odgovorno vođene crkve utemeljene na Svetom Pismu s pravom pruža potvrdu i ojačava vaše pouzdanje da je vaša vera stvarna, da nije vaša lična – od vas utemeljena religija, već da je deo „vere jedanput predanu svetima.“ (Jakovljeva 3)

Isus daje svojoj crkvi „ključeve nebeskog kraljevstva“ i kako Matej piše „I što svežeš na zemlji biće svezano na nebesima; i što razdrešiš na zemlji biće razdrešeno na nebesima.“ (Matej 16:19) Naglašavam, vas braćo moja i sestre radi, da nipošto ne može biti smatrano malim dostignućem da utemeljena lokalna crkva potvrdi da je vaše ispovedanje vere verodostojno i da vaš način života i ponašanja nisu nepodobni te da vas prihvati u svoje članstvo.

Taj čin pruža više mogućnosti sticanja iskustva milosrđa nego što većina ljudi ikada može i da pretpostavi.

 

                                     ZA DOBROBIT DRUGIH

Ovo je verovatno najčešće zanemaren razlog pristupanja crkvi. U našoj sklonosti da usmerimo pažnju ali samo na sebe, mi dakle vodimo računa o razlozima koji se odnose direktno na nas međutim čineći to i tako previđamo veličanstvene načine na koje je naša pripadnost povezana sa drugima.

Vaše pripadanje crkvi uspostavlja temelj sa koga možete pouzdano voditi računa (brinuti u najširem smislu reči) o drugima. Pripadnost crkvi, ali naravno, ima lice i naličje tako da se izrazim – naime nije moguće držati druge odgovornima pridržavanja, za njihovo dobro, zaveta koji vi sami niste prihvatili.

Istinita ljubav se ne prikazuje isključivo u osećanju i delima već i u vernosti. Vi ne možete uistinu voleti svoju braću i sestre u Hristu ukoliko sebe suzdržavate od prihvatanja obaveze vernosti kroz odbijanje zajedništva sa njima u životu crkve. Ljubav svakako ne znači „Volim ove ljude međutim ne moram biti u zajednici sa njima.“ Dapače ljubav neprikosnoveno utvrđuje „Volim ove ljude do te mere da budem u jedinstvu sa njima.“.

Živeti Hrišćanski život u zajednici podrazumeva daleko šire značenje od labavih veza sa drugim Hrišćanima; dapače on podrazumeva uzajamnu posvećenost jednih drugima, stajanje uz druge kada život postane težak, u bolesti i u tuzi.

 

                                         ZA VAŠU DOBROBIT

S druge strane je svekoliko vaša dobrobit da imate druge koji su posvećeni da istinski, u Hristu, brinu za vas. Ljudi koji će na najbolji način i dugoročno brinuti o vama su upravo oni koji su spremni da se u celosti predaju tom cilju – a njih je veoma mnogo.

Pristupanje crkvi vas ujedno definiše kao deo „stada“ o kom crkveni pastori i starešine moraju da se brinu i koje moraju nadgledati – „da čuvaju stado Božje.“ (1 Petrova 5:2) i kome moraju posvetiti specijalnu pažnju (Dela Apostolska 20:28). Svakako je za vaše dobro da o vama verno i nadasve iskreno misli i brine na svaki način crkvene starešine kao i svi drugi pripadnici crkve.

 

                                          ZA DOBROBIT PASTORA

U direktnoj vezi sa prethodnim razlogom pristupanja crkvi je dobrobit za pastore crkve; obzirom na kristalnu jasnoću koju pruža pastorima u pogledu toga ko je „njihovo nasledstvo“ odnosno „ko im je poveren“ (1 Petrova 5:3), kome su konkretno pozvani da služe i budu uzor.

Drugim rečima, vaše pristupanje crkvi pomaže pastorima da obavljaju na valjan način svoju dužnost. Na koji način oni mogu napasati stado ukoliko ne znaju ko pripada a ko ne pripada tom stadu?

Teško je, ukoliko ne i nemoguće, odati priznanje i poštovati vaše pretpostavljene (1 Solunjanima 5: 12 – 13), ceniti ih (1 Timoteju 5:17), i povinovati se njima (Jevrejima 13:17) ukoliko im se ne predstavite i povinujete se strukturi članstva koja im omogućava da vas znaju i da na najbolji način brinu o onima koji su im povereni.

 

                                      ZA DOBROBIT NEVERNIKA

Sledeći veoma valjan razlog pristupanja crkvi je zarad dobrobiti onih koji još nisu u njoj – čak onih koji do sada nisu upoznali Isusa Hrista. Mi svakako berićetnije proklamujemo i prikazujemo Hrista kroz posvećenu i stabilnu zajednicu, „Po tome će svi poznati da ste moji učenici ako budete imali ljubav među sobom.“ (Jovan 13:35).

Usamljeni Hrišćanin ne čini najkvalitetnijeg Hristovog svedoka. Nasuprot, oni koji su utemeljeni u veri, imaju dom, i koji su deo čvrsto posvećene zajednice koja pruža međusobnu podršku su najspremniji da prizovu druge u kraljevstvo.

Zajednica dobija na važnosti u današnje doba a u pogledu svedočenja. Kao Hrišćani koji smo uistinu verni reči i glasu Hristovom se sve više i više pronalazimo u manjini savremenog društva, i svakako su nam potrebni vernici u pravcu kojih možemo ukazati da nismo sami u na izgled čudnom pogledu na svet, istorijski i u ovim danima. Čitava crkvena zajednica služi da prikaže Hrista – daleko bolje nego pojedinačni pripadnici zajednice.

Braćo moja i sestre, ovo naravno nije moguće postići kroz povremenu i labavu vezu sa crkvom već kroz duboku, posvećenu, dugoročnu, u zajedničkom životu koji je prošao test vremena i koji se zove „lokalna crkva“, ustanovljena i održavana mudrošću i moći samoga Isusa.

 

                                   ZA NAŠU LIČNU ISTRAJNOST

Konačno, sadašnja posvećenost sa drugima koja vam neće dopustiti da odlutate od evanđelja (dobre vesti), svakako ne bez da vas na vreme i nepokolebljivo vrati nazad se može (i hoće) pokazati od neprocenjive vrednosti u pogledu vaše istrajnosti u veri – i u vašoj večnosti u Hristu. Kao što je naš Gospod i Spasitelj Isus Hrist rekao „Ko pretrpi do kraja, taj će se spasti.“ (Matej 24:13)

U valjanoj posvećenosti crkvi, mi prihvatamo jaram odgovornosti dok smo zdrave pameti, u slučaju da jednog dana greh uspostavi stanište u našim srcima i zaslepi nas u odnosu na istinu. Crkvena disciplina je teška međutim o toliko dobra. Razlog je uvek ali jedan – obnavljanje, a Bog je često bio rad da upotrebi ovaj težak način kako bi izlio svoju izvanrednu milost.

Braćo, ako ko od vas zaluta sa puta istine, pa ga neko vrati, neka zna da će onaj koji obrati grešnika sa puta zablude njegove, spasti dušu od smrti i pokriti mnoštvo grehova.“ (Jakovljeva 5 : 19 – 20)