Home Članci SIROTINJA ZEMLJE I OHOLI PONOS VLADARA

SIROTINJA ZEMLJE I OHOLI PONOS VLADARA

556
0
SHARE

Amos je bio pastir iz Tekuje pre no što ga je Bog pozvao da bude prorok Izraelu. Iako je Tekuja u južnom kraljevstvu Jude (dvadesetak kilometara južno od Jerusalima), Amos je preneo poruku severnom kraljevstvu Izraelu. Njegova proročanska misija se odvijala u vreme vladavine Jerovoama II, najverovatnije neposredno pre kraja njegove vladavine; drugim rečima Amos je prorokovao nekih 40 do 60 godina pre no što je severno kraljevstvo odvedeno u izgnanstvo od strane Asiraca 722. godine pre Hrista.

 

ZAŠTO GOVORITI REČ BOŽJU?

U retrospektivi vidimo da Amosova upozorenja dolazeće osude na Samariju, koja je bila glavni grad severnog kraljevstva (pod Jerovoamom II) nisu urodila plodom pokajanja i shodno tome nisu spasla ljude. Iz toga, na samom početku, spoznajemo da Reč Božja ne mora uvek proizvesti ishod koji priželjkujemo; međutim mi moramo biti verni, poput Amosa, i propovedati ono što nam je dato od Gospoda, i verovati da on ima skrivene razloge u svemu što čini, kao i da su svi oni usmereni na dobro. Ukoliko sadržaj jedne čitave biblijske knjige opisuje neuspešno propovedanje naciji, nemojte biti ni najmanje začuđeni usled činjenice da i u današnji dan naša propoved pada na gluve uši. Opravdanje propovedanja Božje Reči se ne ogleda u sigurnosti da će proizvesti preobraženje ljudi već u sigurnosti Božjeg poziva, koristeći Amosove reči 7:15Gospod me uze od stada i reče mi Gospod: „Idi, prorokuj narodu mome Izrailju.““ Međutim obzirom da je Amosova reč od Boga data i sačuvana je za nas u opusu Svetog Pisma, možda je bolje da merimo njen stvarni uspeh ne na osnovu ishoda koje je imala na „krave vasanske“, već na osnovu rezultata na nas grešnike u Srbiji.

Knjiga proroka Amosa je previše obimna kako bi mi na ovako ograničenom mestu dopustila valjanu ekspoziciju svakog njenog dela, i iz tog ću razloga pokušati da oslikam Amosovu poruku kao drvo sa tri korena, stablom i nekoliko grana. Stablo predstavlja centralnu poruku osude. Korenje predstavlja ljudske grehe koji su proizveli da se uveća Božji gnev; konačno grane oslikavaju nekoliko poziva na preobražaj. Ono što Amosu daje specifičnu moć i uticaj čak i u današnjem svetu leži u činjenici da on razotkriva korene Izraeljevih grehova svetlosti dana.

 

PRIPREMI SE DA SRETNEŠ BOGA SVOGA

Stablo. Veliko, tamno, nezaobilazno Amosovo stablo predstavlja nemilosrdno predviđanje osude koja će pasti na severno carstvo na Izrailj. Posle poruka proroka Joila i Sofonije pretpostavljam da vam ne pravi nikakvu teškoću da zamislite kako je nazvan dolazeći dan osude. Amos 5:18 – 20Teško onima koji žele dan Gospodnji! Što će vam dan Gospodnji? Tada je mrak a ne videlo. Kao da bi ko bežao od lava pa bi ga sreo medved, ili kao da bi ko došao u kuću i naslonio se rukom na zid, pa bi ga zmija ujela. Nije li dan Gospodnji mrak a ne videlo? I tama, bez svetlosti?“ Reč koja daje ton čitavoj knjizi proroka Amosa proističe iz 2. strofe, „Gospod će zagrmeti sa Siona.“ To je takt knjige i u 12. stihu 4. poglavlja čujete to užasno upozorenje, „Zato ću ti tako učini Izrailju,“ ovo je stablo proročanstva: užasni dan Gospodnji dolazi, „i što ću ti tako učiniti, pripremi se, Izrailju, da sretneš Boga svoga.“ Ukoliko sretnete Boga svoga pobunjeni, srešćete Ga kao gladnog lava koji riče sa Siona, pokušate li bežati susrešćete Ga kao medvedicu kojoj su oteti mladunci; ako li se pak pokušate skriti u svojoj kući srešćete Boga kao zvečarku na vašem dovratku. Ne postoji izlaz za nevernike u dan Gospodnji, stoga „pripremi se da sretneš Boga svoga, o Izrailju.

Ono što daje stablu osude takvu snagu i težinu, u knjizi proroka Amosa, jeste slika koju nam pruža o Bogu. Tri puta on se zaustavlja samo da bi oslika sliku koja prikazuje ko je Gospod osude. U 4:13 Amos nam govori koga treba da se spremimo da sretnemo. „Jer eto onoga koji je sazdao gore i koji je stvorio vetar i javlja čoveku šta misli, čini od zore tamu, i hodi po visinama zemaljskim, ime mu je Gospod Bog nad vojskama.“ Bog stvara planine kao od gita, i moćni vetar šapatom svojim. On zna svaku misao vašeg uma pre no što je izgovorite. On upravlja funkcionisanjem Solarnog sistema, i on zakorači od Alpa do Kavkaza u jednom koraku. Da li želite da Ga sretnete dok grmi sa Siona, ili veselju nad nama u radosti?

Amos se iznova zaustavlja u 5:8 samo kako bi ojačao sliku koja prikazuje Boga: „On koji je stvorio zvezde kola i uštape, i koji pretvara sen smrtni u jutro a dan u tamnu noć, koji doziva vode moske i proliva ih po zemlji, ime mu je Gospod.“ Drugim rečima, pripremite se da sretnete Boga koji stvara sazvežđa u svemiru kao da su samolepljivi ukrasi, i koji okreće zemlju na svojoj ruci, koji doziva talas plime upravo kao što čovek zviždukom doziva psa.

Konačno, u 9:15 Amos iznova zastaje pred tim Bogom: „Gospod, Gospod nad vojskama kad se dotakne zemlje, ona se rastapa i tuže svi koji žive na njoj, i razliva se sva kao reka i potapa se kao od reke egipatske. On je sagradio sebi odaje na nebu i svod svoj osnovao na zemlji, zove vode morske i izliva ih po zemlji, ime mu je Gospod.“ Kao da u svakom od ovih portreta Amos govori: Upamti, Izrailju, kada kažem da dan Božji dolazi, mislim na TVORCA! Razmisli, Izrailju, šta će značiti kada tvorac kaže, „obratiću oči svoje njima na zlo a ne na dobro.“ (Amos 9:4)

Dakle, veliko, snažno i nezaobilazno stablo ovog proročanstva čini to da žestoka Božja osuda dolazi na severno kraljevstvo Izraela. Dan Gospodnji je mrak a ne svetlost za one koji su zavoleli mrak. Tvorac i Vladar svega i nad svim će rikati sa Siona protiv svojih neprijatelja. Stoga, pripremi se da sretneš Boga svoga, O Izrailju!

 

ODBACIVANJE BOGA

Koji je razlog iz kog je Bog odredio tako stravičnu osudu protiv svog naroda? Šta predstavlja korenje koje vodi do stabla? Uočavam glavni koren koji je proizveo najmanje tri druga korena, i zajedno ta četiri korena su prouzrokovala rast Božjeg gneva protiv Izraela. Glavni koren predstavlja činjenicu da su ljudi napustili Boga. Tri korena koji se odvajaju od glavnog su zavisnost od luksuza, ravnodušnost prema poštenju i bezdušnost prema siromašnima.

Prvo, Izrailj je napustio Boga. Amos 4:6 – 11, „I zato vam ja dadoh da su vam čisti zubi po svim gradovima vašim i da nema hleba nigde po svim mestima vašim, ali se ne obratiste meni, govori Gospod. „A ja vam ustegoh kišu kad još tri meseca behu do žetve, i pustih kišu na jedan grad, a na drugi grad ne pustih kišu, jedan se kraj nakvasi, a drugi kraj, na koji ne bi dažda, posuši se. Tako dva i tri grada iđahu u jedan grad da piju vode, i nemogahu se napiti, ipak se ne vratiste meni“ govori Gospod. „Bih vas sušom i medljikom, gusenice pojedoše obilje u vrtovima vašim i u vinogradima vašim i na smokvama vašim i na maslinama vašim, ipak se ne vratiste meni“, govori Gospod. „Poslah u vas pomor kao u Egipat, pobih mačem mladiće vaše i odvedoh konje vaše, i učinih te se podizaše smrad iz logora vašega i u nozdrve vaše, ipak se ne vratiste meni“, govori Gospod. „Zatirah vas kao što Gospod zatre Sodom i Gomor, i beste kao glavnja istrgnuta iz ognja, ipak se ne vratiste meni“, govori Gospod.“ Teško da je prorok mogao jasnije iskazati da je glavni koren Izrailjeve osude taj da je Izrailj daleko od Boga te da mu se mora vratiti. Srce Izrailja ide za mnoštvom stvari, međutim nipošto nije ispunjeno Bogom.

Za mnoge se to iskazivalo u otvorenom idolopoklonstvu, na primer u 5:26 – 27, „Nosili ste šator Moloha svoga, i Hijuna, likove svoje, zvezdu boga svoga, koje sami sebi napraviste; Zato ću vas presliti iza Damaska“, govori Gospod, kome je ime Bog nad vosjkama.“ Međutim, bilo je i drugih, suptilnijih, načina na koji se ogledalo Izrailjevo napuštanje Boga. Primera radi, u njihovom seksualnom ophođenju teško da su i primisao poklonili Bogu i obeščašćenju koje su naneli Njegovom svetom imenu. U 2:7 čitamo, „I sin i otac odlaze jednoj devojci da oskrnave sveto ime moje.“ Uistinu, koren svakog seksualnog greha pronalazimo u apsolutnoj nezainteresovanosti za čast Božjeg svetog imena. Danas smo svedoci mnoštva ljudi, koji u domu Gospodnjem, govore kao da je za njih Bog stvaran, međutim u svojim seksualnim pohotama ali nikada ne postave pitanje: Da li sveti Bog odobrava moje ponašanje i oduševljenje koje osećam u svojim seksualnim navikama? Taj način dvoličnog pristupanja Bogu uistinu jeste čin napuštanja Boga i svekoliko priprema za dolazeću osudu.

Naredni, podjednako suptilan, način na koji su napustili Boga se ogledao u odlasku u crkvu, prinošenju darova, pevanju iz pesmarica. Obratite dužnu pažnju na sledeće. Vetilj i Galgala su ključna mesta Bogosluženja u Izraelu, i u 4: 4 – 5 Gospod upotrebljava ciničan sarkazam kako bi osudio hipokriziju naroda: „Idite u Betilj, i činite bezakonje, u Galgalu množite bezakonje svoje, i prinosite svako jutro žrtve svoje, treće godine desetke svoje, I palite žrtvu zahvalnu od hleba kiseloga, i oglasite žrtve dragovoljne i razglasite, jer vam je tako milo, O sinovi Izrailjevi“, govori Gospod Bog.“ I potom u 5: 21 – 24, „Mrzim na vaše praznike, odbacio sam ih, i neću da mirišem svetkovina vaših. Ako mi prinesete žrtve paljenice i prinose svoje, neću ih primiti, i neću pogledati na zahvalne žrtve od ugojene stoke vaše. Ukloni od mene buku pesama svojih, i sviranja harfi tvojih neću da čujem. Nego sud neka teče kao voda i pravda kao silan potok.

Knjiga proroka Amosa i u današnje vreme čini razarajuće štivo ljudima koji usmeravaju ali samo simboličnu pažnju Bogu kroz jedno-nedeljna okupljanja u crkvi i kroz isprazno ponavljanje tekstova pesama dok su im uistinu srca daleko iskrenije verna sportu, biznisu, porodici, hobijima ili provodu. Ukoliko vaše spoljašnje delo Bogosluženja predstavlja ali masku koja vam pruža određeni nivo poštovanja dok je vaše srce uistinu verno ovome svetu i vašem komforu u njemu, u tom slučaju Bog mrzi vašu službu i prezire vaša uzvišena okupljanja, vaše darove i vaše pesme.

Glavni koren Izrailjevog greha je bio u tome da je njegovo srce bilo daleko od Boga, čak i u njihovim desetinama i drugim darovima, pesmama i okupljanjima. Iz tog razloga Amos priziva na pokajanje u 5: 4 – 6, u okviru kojih prvo ističe: „Jer ovako veli Gospod domu Izrailjevu: „Tražite me, i bićete živi. A ne tražite Vetilja, i ne idite u Galgal, i ne prolazite u Virsaveju, jer će Galgal otići u ropstvo, a Veilj će se pretvoriti u ništa. Tražite Gospoda i bićete živi, da ne obuzme doma Josifova kao oganj i spali i ne bude nikoga da gasi Vetilj.

Drugim rečima, budite verni Bogu. Ne izjednačavajte Boga sa mestima Bogosluženja ili religioznim činovima. On je stvaran. On je ličnost. Tražite ga. Upoznajte ga. Imajte odnos sa Bogom. Vratite se Gospodu vašem Bogu, „da ne obuzme doma Josifova kao oganj.

 

ZAVISNOST OD LUKSUZA

Izrailj se, međutim, nije vratio Bogu, i stoga iz tog glavnog korena pobune protiv Boga su izrasla tri ružna korena koja su hranila stablo Božjeg gneva. Izrailj je postao zavistan od luksuza, ravnodušan prema poštenju i bezdušan prema sirotinji. Izrailj nije obratio pažnju na opomenu koju je Bog izrekao u Knjizi ponovljenih zakona 8: 17 – 19, „Niti govori u srcu svome: moja snaga, i sila moje ruke dobavila mi je ovo blago. Nego se opominji Gospoda Boga svoga, jer ti on daje snagu da dobavljaš blago, da bi potvrdio savez svoj, za koji se zakleo ocima tvojim, kao što se vidi danas. Ako li zaboraviš Gospoda Boga svoga, i pođeš za drugim bogovima i njima staneš služiti i klanjati se, svedočim vam danas da ćete zacelo propasti.

Amos, međutim, u trinaestom stihu šestog poglavlja govori Izraelu, „Vi se radujete onome što nije ništa, i govorite: „Nismo li svojom snagom dobili Karnaim?“ Gospod je dopustio Izraelu prosperitet, i upravo taj prosperitet je postao njegovo uništenje. Izrael se doslovce zaljubio u svoj luksuz i hvalio se svojom snagom i bogatstvom. Amos prenosi Božji odgovor na opisano stanje: „Ja se gadim ponosa Jakovljevog i mrzim darove njegove, zato ću predati grad i sve što je u njemu.“ Onog momenta kada Bog prestane da predstavlja bogatstvo vašeg srca, sasvim je sigurno da će se vaše srce vezati za ovozemaljska uživanja; i ukoliko Bog ne interveniše milostivo, vaša zavisnost komforom će vas načiniti ravnodušnima prema poštenju i bezdušnima prema sirotinji.

Obratite, braćo moja i sestre, pažnju na oštrinu Amosovih (6:1) reči upućenih zaljubljenima u komfor i luksuz: „Teško bezbrižnima u Sionu i onima koji su bez straha u gori samarijskoj.“ zatim u četvrtom stihuTeško onima koji leže na odrima od slonove kosti i pružaju se na posteljama svojim, i jedu jaganjce iz stada i teoce ugojene.šesti stih „…koji pijete vino velikim čašama, i mažete se skupocenim mirisima, a ne marite za polom Josifov.“ Da li se ovo odnosi i na nekoga ko vam je poznat danas: moćnike koji žive za luksuz i ne žale za izgubljenima; ništarije koje su eksperti samo u voljenju sebe samih, a da pritom nemaj ali ni najmaglovitiju ideju značenja voli bližnjeg svoga kao što sebe voliš.

Šta uslovljava vaše sticanje i vašu potrošnju? Da li je to želja da steknete što je više luksuza moguće ili je to Bogom dana želja da učinite što je više moguće dobra drugima u slavu Isusa Hrista? U trećoj strofi, petnaesti stih pronalazimo opomenu, opomenu koja pogađa tako blizu cilja da je nipošto ne mogu izbeći: „I udariću kuću zimnu i letnu kuću, i propašće kuće od slonove kosti, i nestaće velikih kuća“, govori Gospod.“ Obratite svekoliku pažnju, braćo moja i sestre, i marljivo štitite svoja srca kako ne bi postali robovi komfora i zavisnici od luksuza.

 

NEPOŠTENJE I NEOSETLJIVOST PREMA SIROMAŠNIMA

Ne prestaje naracija na ovom mestu. Ljubav prema luksuzu dovodi do nepoštenja i neosetljivosti prema siromašnima. Možda zato što je Amos potekao iz siromašne porodice i iz zanemarivog sela (1:1, 7:14), u krajnjem slučaju ne čini nikakvu razliku; koji god da je razlog on napada ovo zlo Izraela više nego iko drugi. Njegova prva reč protiv Izraela u 2: 6 – 7 zadire u srce problema: „Ovako veli Gospod: „Za tri zla i za četiri što učini Izrailj, neću mu oprostiti, jer prodavše pravednika za novce i uboga za jedne opanke. Čeznu za prahom zemaljskim na glavi siromasima, i prevraćaju put smernima.

U 4:1 Amos nam pruža slikovit opis bogate žene koja je pripadala višim krugovima Samarićanske kulture: „Čujte ovu reč, krave vasanske, koje ste u gori samarijskoj, koje krivo činite ubogima i satiretesiromah, koje govorite muževima svojim: „Donesite da pijemo“.“ Zatim u 5:12 Amos prikazuje kako se pokvarenost i neosetljivost mešaju: „Jer znam bezakonja vaša, kojih je mnogo, i grehe vaše, koji su veliki, koji mučite pravednika, primate mito i izvrćete pravdu ubogima na vratima.“ Konačno u strofama osmog poglavlja od četvrte do šeste vidimo kako se religiozna hipokrizija i ljubav za bogatstvom, nepoštenje i neosetljivost ujedinjuju: „Čujte ovo, koji gutate uboge i satirete siromahe u zemlji, govoreći: „Kad će proći mladina da prodajemo žito? I subota da otvorimo pšenicu? Umaljajući efu i povećavajući sikal i varajući lažnim merilima. Da kupujemo siromahe za novce i uboga za jedni opanke, i da prodajemo očinke od pšenice.

To je korenje koje je hranilo gnev Božji u Amosovim danima, i to isto korenje hrani njegov gnev u današnji dan: pobuna protiv Boga (čak i kada je zamaskirana povremenim dolaskom u crkvu), zavisnost na luksuz i komfor, ravnodušnost prema poštenju i bezdušnost prema siromašnima.

 

POZIV NA POKAJANJE

Samo nekoliko grana je izniklo iz stabla Božjeg gneva, samo nekoliko grana koje predstavljaju samo nekoliko poziva na pokajanje. Jedno smo videli u 5:6Tražite Gospoda i bićete živi.“ Dakle postoji nada za preobraćene. Međutim 5:14 – 15 čine kristalno jasnim da preobraženje svekoliko prevazilazi puku promenu mišljenja o Bogu. Ono znači zamenu ljubavi za luksuz za ljubav prema dobroti i pravednosti. Amos piše: „Tražite dobro a ne zlo, da biste bili živi, i tako će Gospod Bog nad vojskama biti sa vama, kako rekoste. Mrzite zlo i ljubite dobro, i postavite na vratima sud, ne bi li se Gospod Bog nad vojskama smilovao na ostatak Josifov.

O, imati crkvu punu ljudi koji ne mare da li žive u komforu, ali koji mrze zlo, vole dobro, i koji posvećuju sebe uspostavljanju pravde na vratima! Ljudi koji osećaju tugu i ozlojeđenost ne samo kada je njihovo pravo da se obogate ugroženo, već i kada deca umiru od gladi i kada bilo ko umre bez spasenja.

Šta zapravo znači postaviti na vratima sud? Ne mislim da znači imati društvo bez razlika već društvo bez opresije. Dosta je bilo iskorištavanja; dosta je bilo ugovora koji su sadržali slova koja su toliko sitna da ih je nemoguće pročitati, dosta je bilo monopolističke zloupotrebe cenama; ne smemo više dopustiti Mariju Antoanetu koja će za sirotinju reći: „Neka jedu kolače.“ I nikada više da ne bude Robin Huda koji krade od bogatih. Ne centralnim socijalističkim komitetima koji drže pištolj na vašem potiljku dok vam saopštavaju koliko vašeg uistinu pripada vašem komšiji, i dosta je kapitalističkih likova koji svakodnevno prolaze pored Lazara na putu za teretanu kako bi skinuli koju kilu viška. Ne smemo dopustiti prevrtljivo reklamiranje. Kada svaka plata bude korektna, svaki ugovor korektan, kada se svakog dogovora budemo držali, i kada svako bude stremio ka boljitku za svog bližnjeg čoveka a ne samo za sopstvenim boljitkom – i sve to samo u slavu Boga, tada će na vratima biti postavljen sud.

Kako ćemo to postići? Stremljenjem oblikovanja muškaraca i žena čija su srca užarena Božjom pravednošću; i kroz zajedničku borbu ćemo znati koji elementi pravednosti moraju biti uključeni u sekularne zakone.

Ako Srbija ostane slobodna – što svekoliko nije osnovni cilj crkve već, molim se, srećna kolateralna dobit – ako Srbija ostane slobodna, to neće biti usled toga što pravimo suficit zakona koji nisu primenljivi, dapače mnogi od kojih su izravno štetni. Ako Srbija ostane slobodna to će biti samo i isključivo zato što su so zemaljska i svetlost sveta prouzrokovali tako duboko duhovno dejstvo na srcu i duši nacije da će ljudi osećati grižu savesti kada dođe do nepravednih raskida ugovora, kada su cene nerazumno podignute, kada je rad neadekvatno plaćen, kada se promoviše abortus. Ograničavajući sekularni zakoni su neophodni u palom svetu; međutim ukoliko prekršitelji čovečanske ljubavi ne budu lečeni duhovnim prolećem, u tom će slučaju reka zla koja teče iz ljudskog srca probiti svaku pravnu branu i potopiće zemlju nepravdom. Jedna grupa u zemlji ima potencijal i misiju – Crkva Isusa Hrista. Ukoliko mi nismo svekoliko uključeni u ovaj nezaobilazni zadatak, niko drugi ga neće obaviti, obzirom da niko drugi nema poruku i spoznaju iskupljenja. I pravda (sud) u tom slučaju sasvim sigurno neće biti uspostavljena na vratima. I pitam vas sve, ko će u tom slučaju pružiti „opravdanje“ kada Gospod zagrmi sa Siona?