Home Propovedi PREOBRAŽAJ SINA

PREOBRAŽAJ SINA

365
0
SHARE

Otvorite svoje Biblije, molim vas, na deveto poglavlje evanđelja po Marku… Marko, deveto poglavlje. Ove večeri ćemo svoju pažnju usmeriti na deo od druge do osme strofe. Petrovo ispovedanje, koga se svakako sećate, je predstavljalo zenit osmog poglavlja. Ispovedanje iz 29. strofe u kome Petar izgovara „Ti si Hristos“, tu ispovest su zabeležili i Matej i Luka, a potpuno svedočenje koje je on izgovorio ispred svih Isusovih pratioca je bilo „Ti si Hristos, Sin Boga živoga.“ (Matej 16:16)

Petrovo svedočanstvo predstavlja najvišu tačku evanđelja po Marku. Sve što mu je prethodilo je vodilo upravo ka toj tački, i sve što je sledilo navedeni događaj u suštini predstavlja na svekoliki način silaznu spiralu koja završava na krstu. Priznanje Isusa za Hrista, Mesiju, Sina Boga živoga je ništa drugo do iznošenja pravedne i apsolutne istine o Njemu. Petar je izgovorio ovaj, nazovimo ga istiniti zaključak, ne samo u svoje već i u ime svih učenika i pratioca Isusa Hrista. Ono što je Petar rekao je potvrđeno u delu koji je pred nama. Petar je to izgovorio kroz veru a ubrzo će to videti i sopstvenim očima.

Ovo je veoma važan deo života Apostola, kao uostalom i za naše živote. Prizovite pamćenju da je Petar posvedočio „Ti si Hristos, Sin Boga živoga“ u očekivanju da će Carstvo Nebesko nastupiti upravo tada, praktično momentalno. Međutim, još dok je praktično eho njegovih reči odjekivao Isus „ih poče učiti da Sin Čovečji treba mnogo da strada, i da će ga odbaciti starešine i prvostveštenici  i književnici, i da će ga ubiti, i da će posle tri dana vaskrsnuti.“ (Marko 8:31)

Ovo Hristovo učenje je bilo do te mere odurno Petru i ostalim učenicima da je Petar u neznanju počeo da kori Isusa; „A Isus, okrenuvši se i pogledavši učenike svoje, zapreti Petru govoreći – Idi od mene, satano; jer ti ne misliš ono što je Božje nego ono što je ljudsko.“ (Marko 8:33)

Petar je naime bespogovorno bio spreman da se počini slavi ali nipošto krstu. On je bio počinjen uzvišenju ali ne i poniženju. To je uvod u skandal smrti Hrista koji je Jevrejima predstavljao kamen spoticanja. Ovo je bilo učenicima i pratiocima do te mere nesvarljivo, da je naš Gospod morao da ih uzdigne od tog neizmernog razočarenja. Dakle istog dana, što opisuje 38. strofa, u isto vreme Isus govori „Sin će Čovečji doći u slavi Oca svoga sa svetim anđelima.“  Ovo nije vreme i mesto slave, ovo nije vreme i mesto Carstva, ovo nije vreme i mesto Drugog Dolaska, ovo nije vreme i mesto obećane Mesijanske vladavine, On će doći… On će doći…

Uistinu im je bilo veoma teško da prihvate reči o Hristovoj smrti. Biće im neizmerno teže da prihvate realnost koja će se odviti nekoliko meseci posle ovog momenta. Pri Hristovom hapšenju svi su se razbežali; samo-proglašeno najsnažniji među njima, Petar koji je tvrdio „Nikada te se neću odreći“ se u tri različite situacije odrekao Hrista dok su ostali nestali bez traga u neizmernom strahu. Krst je za njih predstavljao otelotvorenje samog užasa. Naravno, oni će takođe stradati kao mučenici, praktično svi izuzev Jovana koji će umreti u izgnanstvu – starac na kamenu u beznačajnom delu Mediterana. Patnje su neumoljivo dolazile i oni su morali biti sposobni da ih prežive. Morali su imati snage i izdržljivosti da prođu kroz brojne patnje. I upravo iz tog razloga je Gospod učinio nešto što je veoma retko u Novozavetnom periodu, u stvari nešto što se dogodilo samo jedan put. On učvršćuje njihovu veru stvarnim viđenjem. On im dopušta da vide Njegovu slavu. Ukoliko pogledate na listu čudesa, verovatno nećete pronaći ovo. Ukoliko pronađete knjigu o čudesima koja je počinio Hrist, ovo neće biti jedno od njih, a ipak ono je uistinu unikatno najveće čudo zapisano na stranicama Novog Zaveta – naravno pre Hristovog vaskrsnuća. Dakle, braćo moja i sestre, otpočnimo drugom strofom.

I posle šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana i izvede na goru visoku, posebno samo njih; i preobrazi se pred njima. I haljine njegove postadoše sjajne, vrlo bele kao sneg, kakve ne može izbeljivač ubeliti na zemlji. I ukaza im se Ilija sa Mojsijem i behu u razgovoru sa Isusom. I Petar odgovarajući reče Isusu: Učitelju, dobro nam je ovde biti; da načinimo ti senice: Tebi jednu i Mojsiju jednu i Iliji jednu. Jer ne znaše šta da kaže; jer behu uplašeni. I pojavi se oblak te ih zakloni; i dođe glas iz oblaka govoreći: „Ovo je Sin moj ljubljeni, njega poslušajte.“ I odjednom obazrevši se nikoga više ne videše osim samoga Isusa pored sebe.

Zašto vizija? Da bi ih usidrila u sigurnosti slave koja će pratiti patnju. Da ih usidri u sigurnosti slave koja prati patnju. Ovo je uistinu zenit ovog evanđelja. Ovo je vidljivo otkrovenje Hristove prirode. Sva četiri evanđelja imaju za cilj da vi možete znati da Isus jeste Hrist, Sin Božji, Jovan u 20:31 ispisuje svrhu „A ova su zapisana (čudesa) da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božji, i da verujući imate život u ime njegovo.“, i to svekoliko predstavlja svrhu i ostala tri evanđelja. Dakle, svako evanđelje je ispisano kako bi vi znali da Isus jeste Hristos, Sin Božji i ovde je najveličanstvenije pruženo viđenje Novog Zaveta, pre Njegovog vaskrsenja. To je doslovce uveravanje vidom da On jeste Bog.

Sad mi govorimo o Jevrejima, Petru, Jakovu i Jovanu, i oni su bili kristalno svesni da se Bog pojavljivao u Starom Zavetu. On se pojavio, otkrio Sebe u vidljivom obliku i uvek u nekoj vrsti svetlosti, čak i u oblaku koji kao da je menjao boje, u vatri, Šekina slavi. Pojavljivanje Boga je uvek predstavljalo svetlosni fenomen. Pri uspostavljanju svešteničke službe, u Levitskoj 9. poglavlje, Bog se prikazao Mojsiju u vidu svetlosti. U Knjizi Izlaska 40 poglavlje 34 – 35 stih čitaju „Tada oblak pokri šator od sastanka, i napuni se šator slave Gospodnje. I ne mogaše Mojsije ući u šator od sastanka, jer beše na njemu oblak i slave Gospodnje beše prepun šator.“ U Kadeš – Barnei kako se sećate iz knjige Brojeva četrnaesto poglavlje kada su se deca Izrailjeva pobunila protiv Boga, On se iznova pojavio u svetlosti.

Nekoliko poglavlja kasnije u šesnaestom poglavlju Brojeva pri otkrovenju grehova Korejevih, Datanovih i Avironovih, Bog se ponovo pojavljuje u svetlosti. U brojevima 20. poglavlje Bog se pojavljuje kao svetlost kada je Izrailj zavapio od žeđi. A kada je dovršen hram, kako je zapisano u Prvoj knjizi Careva 8:11 slava Gospodnja se spusti i ispuni dom Gospodnji.

U svakom od navedenih pojavljivanja imamo prikaz Boga u svetlosti. Boga koji umanjuje Svoju prirodu do nivoa vidljivog svetlosnog fenomena, ne-ovozemaljskog, natprirodnog, neuporedivog svetla.

Prorok Avakum vidi budući dan slave kada ispisuje „Jer će se zemlja napuniti poznanja slave Gospodnje kao što je more puno vode.“ (Avakum 2:14) Doći će vreme u periodu veličanstvenog Milenijumskog Hristovog Carstva kada će na neki način Njegova slava bukvalno prekriti čitavu planetu. Do tada, Sva otkrovenja Božje slave su na neki način delimična i svakako ograničena. Sećate se, braćo moja i sestre, šta je Bog rekao Mojsiju „Ne može čovek mene videti i ostati živ“ (Izlaska 33:20) „videćeš me s leđa“ (Izlaska 33:23). Bog je smestio Mojsija u rascelinu kamenu i prikazao mu je ali samo deo Svoje slave obzirom da bi viđenje pune slave Božje ubilo Mojsija.

Veličanstvena Božja pojavljivanja, kako su zabeležena u opusu Starog Zaveta nisu ništa manje zapanjujuća samo zato što su delimična. Ona svakako nisu ništa manje božanska zato što su bila ograničena kako ne bi uništila posmatrača. Živi Bog nije nikada ostao tih i iako je On nevidljiv, On je sebe načinio vidljivim. On nije uvek prekriven tamom. On je preobražen u blještavu svetlost.

Kada u svojim mislima načinite kaledioskop svih ovih viđenja, morate zaključiti da Bog želi ne samo da ga ljudi čuju već čini mogućim i da bude viđen. Međutim, nikada se Bog nije prikazao tako veličanstveno i tako jasno kao u delu koji sam vam pročitao kada slava isijava kroz Hrista. Hrist je u Sebi kao Bogočovek, najčistije otkrovenje Boga. I na ovom mestu to otkrovenje je na natprirodan način intenzifikovano.

Prisutni su dokazi da je Isus Bog kroz dela koja je činio, međutim ne postoji vidljiv dokaz prostim gledanjem na Njega. Niko nije moga videti razliku posmatrajući Njegovu spoljašnost; a ipak, autor Jevreja u prvom poglavlju piše „On je sjaj slave Boga Oca“. On je prikazani Bog.

2 Korinćanima piše da slava Božja isijava u licu Hristovom. Od svih Božjih osobina koje su deo Njega obzirom da je on u celosti Bog. On je nazvan Bogom slave. Međutim to sve je prekriveno kroz Njegov život i morali bi doći do zaključka da je on Bog samo na osnovu onoga što čini, onoga što govori a ne na osnovu njegovog spoljašnjeg izgleda. I učenici su došli do te tačke kroz posmatranje onoga što je On činio i kroz slušanje onoga što je Hrist govorio a što je Petru omogućilo zaključak „Ti si Hristos Sin Boga živoga“. Međutim, kako su potonji događaji krenuli, iz ugla gledanja učenika, nezaustavljivo nizbrdo a u pravcu krsta i patnji i odbijanja, uključujući njihovih ličnih patnji, bilo im je potrebno nešto više od vere čega bi se držali. Gospod je znao, On je bio svestan da im je potrebno viđenje. I On im je pružio viđenje.

To nije slično ni jednom drugom iskustvu koje je iko ikada imao i svekoliko je promenilo te ljude. Petar piše „Mi smo očevici veličanstva njegova“. „Jer vam ne objavismo silu i dolazak Gospoda našega Isusa Hrista sledujući izmišljenim bajkama, nego smo sami bili očevici veličanstva njegova. Jer on primi od Boga Oca čast i slavu kada mu dođe ovaj glas od veličanstvene slave: Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji. I ovaj glas čusmo sami kako siđe sa neba dok bijasmo sa Njim na gori svetoj“ (2 Petrova 1:16 – 18) Jovan piše „Što beše iz početka, što smo čuli, što smo videli očima svojima, što sagledasmo i ruke naše opipaše, o Logosu života: i Život se javi, i videli smo, i svedočimo, i objavljujemo vam Život večni, koji beše u Oca, i javi se nama, što smo videli i čuli objavljujemo vama da i vi sa nama imate zajednicu, a naša je zajednica sa Ocem i sa Sinom njegovim Isusom Hristom. I ovo vam pišemo da radost naša bude potpuna.“ (1 Jovanova 1 – 4)

Matej ovaj događaj zapisuje u 17. poglavlju. Luka u 9. poglavlju. Marko zapisuje ovo obzirom da je toliko ali toliko važno.

Braćo moja i sestre želim da obratite pažnju na četiri tačke. U redu? Nemam mnogo vremena da pokrijem do detalja svaku od tih tačaka ali ću dati sve od sebe. Prva tačka, transformacija Sina, 2 strofa „posle šest dana“, Matej i Marko pišu posle šest dana, Luka 9:28 piše posle osam dana; razlika nije od nikakvog značaja, naime Luka uračunava dan obećanja koje je dao Gospod u 9 poglavlju 27 stih, „Ima nekih među ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrti do ne vide Carstva Božjega.“ što je uistinu obećanje da će neki od prisutnih učenika videti Njegovu slavu. Oni će videti delić slave Carstva. Oni neće umreti pre nego što je vide. To se uistinu dogodilo šest dana kasnije. U Lukinom slučaju on je ubrojao i dan obećanja i dana ispunjenja obećanja. Matej i Marko su zabeležili samo dane koji su protekli između ta dva događaja.

To je uistinu veoma česta pojava koju pronalazimo u okviru Svetog Pisma.

Dakle, uze Isus Petra i Jakova i Jovana:“ Oni su predstavljali tako da kažem unutrašnji krug oko Hrista, njegove najintimnije prijatelje. Jakov i Jovan su braća a Petar je vođa. Oni su ali toliko bliski Hristu. Pronalazimo ih u Marku 14:33 kada Isus odlazi u Getsimaniju da se moli, sećate se svakako, Ocu u isčekivanju krsta on poziva Petra, Jakova i Jovana iznova, i odvodi ih sa sobom kako radi društva tako i da bi se molili zajedno sa Njim. Dakle Isus uzima ovu trojicu.

Vreme događanja je savršeno. Oni su čuli veliko svedočenje. Oni su izgovorili veliko svedočanstvo. Oni su potvrdili ko je On. Međutim krst ih je doslovce oborio s nogu, smrt Hrista je nešto što nisu u stanju da shvate. Ona predstavlja kamen spoticanja. Iz tog razloga im Hrist obećava Carstvo međutim teško je držati se tog obećanja i On ih uzdiže na sledeći nivo i kaže „Gledajte, gledajte i videćete.“

Iz kog razloga je uzeo trojicu. Knjiga ponovljenih Zakona uči da se istina potvrđuje ustima dvojice ili trojice svedoka. Matej 18:16Ako li te ne posluša, uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu da na ustima dva ili tri svedoka ostane svaka reč“, 2 Korinćanima 13:1Na ustima dva ili tri svedoka utvrđuje se svaka reč.1 Timoteju 5:19Protiv prezvitera ne primaj tužbe, osim na osnovu dva ili tri svedoka.“ – dakle to je odgovarajući broj svedoka koji će potvrditi istinu… veoma pošteni, najintimniji od Hristovih učenika.

Dakle, Isus ih je odveo u visoku planinu. Luka u 9 poglavlju zapisuje da se moli. On citira „da se pomoli Bogu“. Molitva je ono što je Hrist činio svo vreme. Visoka planina, znam da ćete pitati, o kojoj se planini radi? Ne znamo sa sigurnošću. Postoje tvrdnje da je u pitanju planina Tabor, iako ja držim da je to potpuno nemoguće obzirom da se ona nalazi suviše južno i veoma je niska. Ovo je visoka planina. Oni se nalaze u Cezariji Filipi, regionu koji se nalazi severno od Galileje i visoka planina u toj zoni bi po meni morala biti Hermon. Planina Hermon nadvisuje Cezariju Filipi a gde se nalazi mesto na kome je Petar izgovorio veliko svedočanstvo. Veoma, dakle, verovatno da se radi o toj planini.

Dakle oni su na planini. Tobože oni idu sa Hristom da se mole, što je ponavljam ono što je Hrist činio često i u čemu su ga često pratili učenici, i ovo predstavlja najviše umanjen opis najzadivljujućeg čuda do tada. „I preobrazi se pred njima.“ I svakako žudite da zaurlate „Marko, daj nam nešto više od ovoga.“ Šta? Jedan glagol, ni jedan prilog i ni jedna opisna izjava, i bez oblikovanih infinitiva, ništa od glagolskih priloga, ništa? I preobrazi se pred njima? Luka u 9 poglavlju piše da se to desilo dok se Hrist molio… A Petar i oni sa njim behu… pogodite šta… savladani snom. To je identično događanjima iz Getsemetije, zar nije…

Na pitanje zašto nisu mogli ostati budni uz Isusa, najverovatniji odgovor pronalazimo u Luki 22:45 „nađe ih da spavaju od žalosti“ Spavali su od žalosti. Uistinu, braćo moja i sestre, žalost će vas navesti na san. Slomljeno srce će vas uspavati kako bi pobegli od realnosti. Želite jednostavno da pobegnete. Da odete što dalje. Želite olakšanje.

To je bio slučaj i ovde. San je predstavljao olakšanje od žalosti. Oni su bili razoreni krstom. Istini na volju oni u tom momentu još uvek nisu znali da će Hrist biti razapet, On im to nije reko. Međutim im je rekao da moraju uzeti svoj krst i to im je bio prilično jasan putokaz. To je bilo daleko više od onoga što su mogli prihvatiti i jednostavno su se zatvorili i spavali od žalosti, na ovom mestu kao i u prethodnoj situaciji.

I dok su oni spavali a Hrist se molio u samoći, on se preobrazio pred njima. Originalna reč je METAMORFO od koje dobijamo metamorfozu, naime radi se o dve Grčke reči MORFE koja nosi značenje tela ili izgleda (u smislu spoljašnosti) i META što znači promenu. Njegov izgled je promenjen. Ništa se unutar Hrista nije promenilo. On je Bog. Međutim spoljašnost se promenila. Ova reč bukvalno znači promenu MORFE, Izgleda, tela, spoljašnosti. Ista reč je upotrebljena četiri puta u Novom Zavetu i u svakoj upotrebi je značila radikalnu promenu. Jedan put ju je upotrebio Matej 17:2 u tekstu o transfiguraciji ili preobraženju. U Rimljanima 12:2 piše da kao vernici mi ćemo se preobraziti obnovljenjem svoga uma; konačno u 2 Korinćanima 3:18, u toj veličanstvenoj strofi, čitamo  da mi „otkrivenim licem odražavamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u taj isti lik, iz slave u slavu kao od Duha Gospoda.“ Dakle, govorim o potpunoj vrsti preobraženja.

Hristova priroda ne može biti promenjena već samo njegova spoljašnost. I to je upravo ono što se promenilo. Njegov spoljašnji izgled se promenio. Matej 17:2; Luka 9:29 pišu „Zasja lice njegovo kao sunce.

Ne smetnite nipošto s uma da su to Jevreji koji su izvanredno poznavali Stari Zavet. Oni su svekoliko bili svesni da kada se Bog pojavljivao da se On pojavljivao kao svetlost. On se pojavljivao kao svetlost. On se pojavljivao u blistavošću i On je sjao kao sunce.

Uz put vam bilo stavljeno na znanje, ovo nipošto nije nekakav oblik ili vrsta mentalnog doživljaja. Radi se o fizičkom prikazivanju učenicima. To je istiniti događaj a nipošto vizija. I da, slava Boga sija u licu Hristovom duhovno, međutim ovde se to desilo u stvarnosti. Plamena slava Njegove božanske prirode je prošla kroz Njegovu čovečnost – povukla je zavesu Njegove čovečnosti. I On je sijao kao sunce u podne.

Imamo još jedno kratko viđenje slave ali je ono u viziji, međutim identičan je opis koji pronalazimo u Otkrovenju 1 kada Jovan ima viziju Hrista. 16. stih čita „Lice njegovo beše kao sunce što sija u sili svojoj.“ To je ono što je Jovan video.

Voleo bih da imamo više detalja, zar ne biste i vi to isto želeli? Dajte, Ezekilj nam je pružio mnogo više od ovoga, zar ne? Čitavo poglavlje. Isaija nam je dao više od ovoga. Jovan nam je dao više od ovoga u prvom poglavlju Otkrovenja, zašto onda dobijamo samo jednu rečenicu na ovom mestu?

Istini ponovo na volju, dobijamo nešto više. „Odelo njegovo postade blistajuće“, STILBO je reč koja znači refleksiju sunčevih zraka kroz najčistiji dijamant u podne, belo bez danceta. Ne samo belo već buktinjasto belo.

Potom, i veoma volim sledeće Markove reči. Mora da je imao loše iskustvo sa hemijskim čistionicama. Marko kaže, „Haljine njegove postadoše sjajne, vrlo bele kao sneg, kakve ne može izbeljivač ubeliti na zemlji.“ To znači belo… belo, belo, belo, blještuće belo sjajući belinom kao sunčeva svetlost.

Isus je uvek posedovao slavu međutim ju je pokrivao do ovog momenta. On obznanjuje u 17. poglavlju Jovanovom da je imao slavu od večnosti ali da je pokrivena, naime pokrivena do ovog momenta. To je slava koja će jednog dana biti u celosti otkrivena. Matej 24:30 „I tada će se pokazati znak Sina Čovečjega na nebu; i tada će proplakati sva plemena na zemlji; i ugledaće Sina Čovečjega gde dolazi na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom.“ Jovan u Otkrovenju piše da će ljudi sveta videti slavu i „sakriće se u pećine i stene gorske i govoriće gorama i stenama: Padnite na nas i sakrijte nas od lica Onoga što sedi na prestolu.Matej 25:31 govori istu stvar „Kada dođe Sin Čovečji u slavi svojoj.“ Otkrovenje 19. opisuje Hristov dolazak u slavi, plamenoj slavi.

Luka u 9.32 piše. „Kada se Isus preobrazi oni su se probudili i videše slavu njegovu.“ To je razlog iz kog Jovan piše „i videsmo slavu njegovu.“ (Jovan 1:4) Videli su je i naravno ona je im je bila neshvatljiva.

Međutim i prizor se promenio a ne samo Isus. Sjaj sunčeve transformacije prema grupi svetaca, 4 stih „I ukaza im se Ilija sa Mojsijem.“ „i behu u razgovoru sa Isusom.“ Jesu li to bili uistinu Ilija i Mojsije? Jesu. Ali nisu li Mojsije i Ilija proslavljeni duhovi na nebesima? Nisu li njih dvojica deo pravednika koji su načinjeni savršenim, duhovi na nebesima? Da. Zar oni ne čekaju da dobiju svoje proslavljeno telo do, kako Danilo u 12:2 piše „Uspostavljanja Carstva i vaskrsenja Starozavetnih svetaca? Da. Međutim, za ovu priliku su dobili vidljiv oblik. I Ilija im se pojavio zajedno sa Mojsijem i oni su govorili sa Isusom.

Voleo bih da čujem taj razgovor. O čemu su govorili? Reći ću vam tačno šta su govorili. Pitate se „Pastore Trkulja kako možete znati šta su i o čemu govorili? Zato što je zapisano u Bibiji i obećavam vam da znam samo ono što je Bibliji, nikada nisam imao viziju. Poslušajte stoga šta piše Luka u 9:31Dva čoveka govorahu sa njim, a to behu Mojsije i Ilija koji se pokazaše u slavi.“ Vidite i oni su u proslavljenom telu „i govorahu o ishodu njegovom koji je imao da se ispuni u Jerusalimu.“  Tema razgovora je bila Isusova smrt… Njegova smrt, oni su govorili o Njegovoj smrti, što je tema od presudne važnosti.

Slobodan sam pretpostaviti da su učenici verovatno mislili da govore o Carstvu i slavi, svrgavanju Rimske Imperije i uspostavljanu Mesijanskog prestola nad celim svetom; međutim nisu. Oni su govorili o Njegovoj smrti i upravo iz tog razloga je čitav preobražaj pružen na uvid učenicima, naime kako bi shvatili da je Hristova smrt neizbežna međutim da ona ne predstavlja negaciju slave niti predstavlja neki nepredviđeni prekid u planu. Tu su bili Mojsije i Ilija koji govore o smrti Mesije. Iznova, to su dva izuzetno specifična čoveka i njihovo svedočenje predstavlja potvrdno svedočenje obzirom da su baš njih dvojica govorili o Hristovoj smrti, Mojsije i Ilija. Da li su Mojsije i Ilija znali da Isus mora umreti? Pastore da li nam govorite da kamen spoticanja svima nama, ono što nismo mogli razumeti je deo plana zbog kog su Mojsije i Ilija potvrdili sve. To je upravo ono o čemu se radi.

Mojsije je najveći vođa u Izraelskoj istoriji, spasitelj nacije iz ropstva, njen tako da kažem najveći general. Bog je naravno bio taj koji je potopio Faraonovu armiju međutim Mojsije je bio pobednik kroz božansku moć. Po pitanju autoriteta on je bio kralj, iako nikada nije nosio krunu. U porukama on je bio prorok. U službi Bogu on je bio svekoliko sveštenik, služeći Bogu u ime svog naroda. On je autor Pentatuha (5 knjiga Mojsijevih), posrednik preko koga je Bog dao svoj sveti Zakon. On je bio najveći. Ukoliko tražite nekoga da svedoči da Mesija mora umreti, ne možete pronaći boljeg svedoka od Mojsija, naime ukoliko izuzmemo Iliju. Ilija je mogao stojati rame uz rame sa Mojsijem obzirom da se borio protiv svakog kršenja tog zakona. On se borio protiv nacionalnog idolopoklonstva i borio se veoma hrabro i rečima osude i potvrdio je svoje propovedanje čudesima. Poznate su nam svega dve oblasti čudesa u opusu Starog Zaveta, naime Mojsijevo vreme, i vi svakako znate sva čudesa koja je Bog načinio u tom periodu u Egiptu, i naravno Ilijino doba. Možete o njima čitati u 1 knjizi Careva od 17 do 19 poglavlja kao i u 2 knjizi Careva 1 i 2 poglavlje. Ne postoji zakonodavac poput Mojsija niti prorok poput Ilije. Mojsije donosi Zakon, Ilija je bio Njegov najveći zaštitnik. Niko nije mogao pružiti apostolima više sigurnosti i uverenja da je smrt Isusa deo plana nego da to čuju od Mojsija i Ilije, upravo od ljudi na koje su posmatrali kao na heroje Starozavetne vere.

Dakle to je plan. I tu su njih dvojica, u slavi, potvrđujući da dolazeća slava o kojoj govore je Isusova smrt. To je suva suština, moja braćo i sestre. Njegova smrt je deo plana, međutim Njegova slava dolazi. I oni se uistinu pojavljuju, kao što sam vam pročitao „u slavi“ u spoljašnjem izgledu poput Isusa. Ovo ne bi trebalo da vas začudi obzirom da ćemo i mi imati telo kao Isusovo proslavljeno telo. Ovo je samo prikaz.

U svakom slučaju, Petar, naravno mora da prozbori. Dakle u 5. strofi govori Isusu, a pomislili bi da posle poslednje stvari koju je rekao da će držati svoja usta zatvorena, naime kada je izgrdio Gospoda zato što je On rekao da mora umreti na šta mu je Isus odgovorio, „Idi od mene, satano.“ (Matej 16:23) Te Hristove reči bi mene uplašile na smrt. Međutim Petar izvaljuje iznova „Učitelju, dobro nam je ovde biti.“ Iskreno donekle mogu da razumem Petrovo razmišljanje. Matej je napisao da se Hristu Petar obratio sa Gospode, Luka piše da ga je oslovio Gospodaru. Mišljenja sam da ga je nazvao „Gospode, Gospodine, Učitelju,“ sve više unižavajući sebe, naime čineći sve kako izbegao rezultat prethodnog obraćanja. Njegove reči su bile ispunjene poštovanjem koliko god da je ta situacija, kao i situacija u Petrovom umu, dopuštala „Učitelju, dobro nam je ovde biti.“

„Imam briljantnu ideju. Hajde da napravimo tri šatora. Jedan za Tebe, jedan za Mojsija i jedan za Iliju.“ Zašto je to rekao? 6. strofa odgovara „Jer ne znađaše šta da kaže; jer behu uplašeni.“ Mogu li pružiti savet? Ukoliko ne znaš šta da kažeš, nemoj reći ništa. To je nekako osnovni princip. Drži jezik za zubima. Sveti strah je pomešan iznenadnim, živim čuđenjem prema najbožanskijim i neshvatljivim iskustvom njihovih života. Međutim ono što se ne smiruje u Petrovoj glavi jeste pokušaj pronalaženja načina na koji bi strahota patnji nestala; i on se ne predaje. On je tvrdoglav tip čoveka. Dakle njegov plan je sledeći, hajde da sve obavimo sada i ovde. Napravićemo šatore i završićemo sa tim poslom ovde i potom otići pravo u Carstvo Nebesko, to je dobro… to je dobar plan.  Mojsije i Ilija govore o Krstu. Petar prekida njihov razgovor. On hoće da uspostavi Carstvo ovog momenta.

Međutim on je imao… o usput, Matej piše da je Petar dodao „Ukoliko Vi želite.“ To je ponizno. On nije tražio šator za sebe, Jakova i Jovana, samo za proslavljene. On je želeo Carstvo od početka. Njegovo uzbuđenje je povećano onim što je video. On mrzi i samu ideju smrti. Petar je znao da Ilija treba da dođe na kraju, Mihej 3. i 4. poglavlje, i pored toga tajming događaja je u mesecu Tišriju, šest meseci pre Pashe kada će On umreti. A u Tišriju, specijalan praznik je praznovan u Jerusalimu. Praznik Sjenica.  A šta je proslavljao taj praznik? To je bilo vreme sećanja na Izlazak, kakvo izvanredno vreme da napravimo novi Izlazak baš sada. Imamo Mojsija imamo Iliju, imamo Isusa u slavi, ajde da jednostavno organizujemo Izlazak iz ovog pokvarenog života slugovanja u slavno Carstvo.

Petar je poprilično valjano uvezao svoju teologiju. Zaboravi na umiranje, idemo jednostavno pravo u Carstvo. Braćo moja i sestre, obratite pažnju, tu je Mojsije, tu je Ilija. Prisustvo Mojsija i Ilije neminovno znači da je Isus Božji Sin, Kralj koji će vladati u slavi i oni razgovaraju o Njegovom krstu što znači da je to deo plana a ne prekid istog. Petar je rekao ono što je rekao obzirom da nije znao šta da kaže, obzirom da je bio neizmerno uplašen. I ponekad kada ste i sami uplašeni desi vam se da vam poneka nepromišljena misao izleti iz usta. A ono što imamo ovde je jednostavno to što se odvijalo u Petrovoj glavi da bi potom izašlo kroz njegova usta. Uspostavimo Carstvo odmah, zaboravite na smrt i patnje. To je identično onome što je i ranije rekao kada je bio ukoren.

Dakle imamo Hristovu transformaciju, prisustvo svetaca, predlog pospanog Petra (loš predlog pospanog Petra), međutim imamo još jednu stvar – a to je ispravljanje Suverena. To je uistinu veličanstveno. 7. strofa „I pojavi se oblak,“ pogodite ko se pojavio? Matej u 17:5 piše „Oblak sjajan je zaklonio Isusa, Mojsija i Iliju.“ Oni su okruženi oblakom koji simboliše Božje prisustvo. Luka piše Isus, Mojsije i Ilija su ušli u oblak, oni su okruženi Božjim dolaskom. „I dođe glas iz oblaka govoreći“ braćo moja i sestre to je treći svedok. Mojsije je prvi, Ilija je drugi, i ovde je treći „Ovo je Sin moj ljubljeni, njega poslušajte.

Drži jezik za zubima Petre. Ovo je veoma direktan ukor. On je neposredno pre toga bio ukoren od strane Isusa da bi sada bio ozbiljno ukoren i od samog Boga. „Slušaj… slušaj… šta da slušam?“  „Slušaj ono što On ima da kaže o Svojoj smrti. Slušaj ono što Gospod ima da kaže o svojoj smrti.“

Carstvo će svekoliko doći u svoje vreme, slušaj šta Isus ima da kaže o Svojoj smrti. Hristovo preobraženje je svakako pogled na slavu, međutim osnovni motiv je da pokaže da slava dolazi kasnije a da krst dolazi sada. Kada su učenici čuli glas, piše Matej u 17:6padoše ničice i veoma se uplašiše.“ Ovo izuzetno volim „Isus ih se dohvati i reče: Ustanite i ne bojte se.“ i sada vraćanjem na Marka čitamo nežnosti dodira 8. strofe, „I odjednom obazrevši se nikoga više ne videše osim samoga Isusa pored sebe.“ Fjuu….

Uvid u Carstvo je nestao. Carstvo neće doći. Jedini ko je ostao je Isus i on više nije u proslavljenom obliku, samo Isus i On je na putu prema krstu a učenici će morati da ga prate. To je plan i to je poruka koju su Apostoli propovedali, nije li? Oni su propovedali Hrista, raspetog i iznova podignutog.

Jednoga dana, kako Pavle piše Filipljanima i mi ćemo dobiti proslavljeno telo poput Hristovog proslavljenog tela. Jednoga dana ćemo steći to iskustvo, međutim u međuvremenu, u međuvremenu, mi patimo zarad krsta, mi patimo zarad evanđelja zato što ide prvo patnja a potom slava. Učenici su imali velikih teškoća shvatanjem krsta. Vremenom su shvatili poruku, međutim nije bilo nipošto jednostavno i lako i mogu zamisliti da su se učenici u momentima kada je bilo preteško trpeti patnju sećali ovog iskustva, slave koja će doći i oni su svedočili tome.

Jako sam zahvalan da Gospod nije zaobišao krst, obzirom da je Njega, koji nije znao greha, učinio grehom nas radi, da mi postanemo pravda Božja u Njemu.

 

OČE, HVALA TI ZA REČ ISTINE, ZA NJENU MOĆ UVERLJIVOSTI, NJENU MOĆ POJAŠNJENJA, NJENU MOĆ DA NAS ISPUNI ENERGIJOM. HVALA TI ZA ONO ŠTO REČ ČINI U NAŠIM ŽIVOTIMA. MI NE SLUŠAMO SAMO ČINJENICE, MI NE ČITAMO SAMO PRIČU, MI ŽIVIMO U REALNOSTI REČI, DUHOVNOJ REALNOST I ONA JE TAKO MOĆNA U NAMA. MI TI SE ZAHVALJUJEMO NA TOME DA KRST NIJE BIO PREKID, NEKA VRSTA GREŠKE, NEKA VRSTA DEVIJACIJE, ŠTO NIJE PONIŠTIO BUDUĆU SLAVU. HVALA TI ŠTO JE TO ODUVEK BIO PLAN. KAKVO VELIČANSTVENIJE SVEDOČENJE OD MOJSIJEVOG, ILIJINOG I SAMOGA BOGA MOŽEMO SLUŠATI O NEOPHODNOSTI KRSTA. MI TI SE ZAHVALJUJEMO NA TOM KRSTU KROZ KOGA SMO ISKUPLJENI I MI STRPLJIMO ČEKAMO VREME TVOJE SLAVE KOJE JE PRED NAMA. AMEN.