Home Propovedi IZAZOVI INTIMNOSTI U BRAKU

IZAZOVI INTIMNOSTI U BRAKU

340
0
SHARE

Vratimo se u Knjigu Postanja 2 poglavlje, počevši sa osamnaestim stihom. Dakle Knjiga Postanja 2. poglavlje i priča o stvorenju. U 18. strofi čitamo sledeće reči, „I reče Gospod Bog: „Nije dobro da je čovek sam. Da mu načinim druga prema njemu.“ Jer Gospod Bog stvori od zemlje sve zveri poljske i sve ptice nebeske i dovede Adama kako će koju nazvati, pa kako Adam nazove koju životinju onako da joj bude ime. I Adam nadenu ime svakom živinčetu i svakoj ptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj, ali se ne nađe Adamu drug prema njemu. I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa, pa mu uze jedno rebro, i mesto popuni mesom. I gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je Adamu. A Adam reče: „Gle eto kost od mojih kosti, i telo od moga tela. Neka joj bude ime Žena, jer je uzeta od čoveka. Za to će ostaviti čovek oca svoga i mater svoju, i pripiće se uz ženu svoju, i biće dvoje jedno telo. A behu oboje goli, Adam i žena mu i ne beše ih stid.

Treće poglavlje potom uvodi kobni zapis koji nadnosi tamne oblake slutnje „Ali zmija beše lukavija od svih zveri…“ i potom sledi lukavi način na koji je zmija pokušala da zavede naše praroditelje lažima koje im je izgovorila, i potom čitamo u šestom stihu treće strofe; „I žena videći da je plod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, ubra roda sa njega i okusi, pa dade i mužu svom, te i on okusi.“ Sada, braćo moja i sestre, pre nego što nastavim propoved – kada čitamo ovaj zapis prvog kršenja Božjeg zakona, o padu čovečanstva, ono što hoću da osvetlimo jeste pitanje šta je bila prva i momentalna posledica pada čovečanstva? Ne moramo pogađati obzirom da nam Sveto Pismo pruža odgovor u sedmom stihu trećeg poglavlja: „Tada im se otvoriše oči, i videše da su goli, pa spletoše lišća smokvina i načiniše sebi pojas. I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi. I sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu. A Gospod Bog viknu Adama i upita: „Gde si?“ A on reče: „Čuh glas tvoj u vrtu, pa se uplaših, jer sam go, te se sakrih. A Bog reče: „Ko ti je rekao da si go?“ Da nisi jeo sa onoga drveta što sam ti zabranio da jedeš sa njega?

Braćo moja i sestre, ovaj deo zapisa je do te mere ispunjen značenjem, Biblijskog zapisa pada čovečanstva, ali na samom kraju drugog poglavlja Knjige Postanja pošto smo primili istinu o stvaranju, o stvaranju čoveka i žene i kako se oni moraju pripiti jedno uz drugo da postanu jedno telo – poslednja strofa drugog poglavlja ostaje u vazduhu poput glagolskog priloga i ostavlja utisak da je povezana sa drugim poglavljem ne naučnim postskriptom. Čitamo te reči: Oboje su bili goli. Čovek i njegova žena. I ne beše ih stid. Sad, kako možete čitati ove reči a da ne načinite korak unazad od teksta i sami sebi postavite pitanje: O čemu se ovde uopšte radi? Kakva je važnost u činjenici da je Bog stvorio čoveka i ženu gole, i da su oni u svojoj obnaženosti, u potpunoj golotinji bili bez osećanja sramote ili stida?

Jedna od vrednih mogućnosti koje nam pruža Sveto Pismo jeste da ispitamo motiv golotinje kroz čitav njegov opus. To je fascinantna tema i već sam o tome pisao obzirom da je izvanredno koliko je važno i duboko pitanje na koji način metafora golotinje deluje u Biblijskoj i iskupiteljskoj istoriji. Namerio sam da Vam govorim o preprekama intimnosti i neophodno je da shvatite da je sama formulacija „intiman brak“ ništa drugo do apsolutno nepotrebno ponavljanje očiglednog – naime ukoliko brak jeste brak, po samoj prirodi zajedništva je prisutna određena neizbežna doza intimnosti. Rekavši to, nastavljam zaključkom da naravno (iako prečesto veoma tužno) da postoje stepeni intimnosti i oni mogu predstavljati blagoslov braka ili sa druge strane moć njegovog razaranja. Čitajući ankete, što je nešto čemu inače ne pridajem ali nikakvu pažnju, razvedenih ljudi – i pošto su bili upitani šta su bili faktori koji su ih naveli da okončaju svoje brakove – javljaju se četiri zajednička faktora. Sada, ja nipošto nisam pristalica samo dijagnoziranja, međutim upravo samo dijagnoza ispitanika pokazuje je da je faktor koji je na četvrtom mestu liste stvari koje doprinose raspadu braka – problem sa rodbinama. To je pod brojem četiri ali je svekoliko među prvih pet faktora. Svesni ste postojanja uzrečice da iza svakog velikog čoveka stoji žena koja je bila uverena da on nikada neće uspeti (njegova tašta). Ni jedan čovek ikada rođen nije bio vredan da bude muž rodbininoj ćerki. I ni jedna ćerka nije rođena koja bi bila vredna da postane žena po oceni muževljevih roditelja. Dakle porodični problemi mogu stvoriti ogromnu tenziju u braku, međutim neću govoriti dalje o tome. Na trećem mestu se nalazi faktor upravljanja novcem. Ukoliko dvoje ljudi stupe u brak, i neovisno od količine novca koju poseduju – čak i ukoliko su oboje milijarderi, pojaviće se ali apsolutno neminovno nesuglasice oko toga na koji način taj novac treba da bude upotrebljen obzirom da je potencijalna žudnja za trošenjem u okviru braka beskrajna dok su porodična sredstva ipak ograničena. Svaki dinar potrošen na ovu stvar predstavlja propuštenu mogućnost trošenja istog na nešto drugo. Stoga će uvek biti prisutna tenzija između novog frižidera i novog kompjutera. Nikada nisam shvatio zašto je moja žena uvek želela nov kompjuter kada sve što sam ja želeo je nov frižider. Šalu na stranu, mi smo svakako svesni barijera intimnosti koje se pojavljuju u odnosu na bračnu ekonomiju… Drugi najčešći faktor koji ljudi naglašavaju kao uzrok raspada braka je seksualna nekompatibilnost. Drugim rečima konflikt oko supružničke dimenzije braka. Neću ni o ovome govoriti dalje. Međutim, kao najvažniji faktor koji dovodi do razaranja braka je opšte prepoznat faktor propasti komunikacije između muža i žene. Dakle u samom srcu pobožnog intimnog braka mora postojati neka vrsta zdrave komunikacije. Upravo iz tog razloga sam otpočeo ovo večernju propoved čitanjem teksta, tog na izgled, čudnog teksta o golotinji. Iz kog su razloga Adam i Eva opisani kao goli i bez osećanja stida, i kakav mogući uticaj to može imati na pobožan brak? I dok pogledom prelazim po ovoj veličanstvenoj crkvi ove večeri, primećujem da je prisutno mnogo ljudi koje poznajem ali i neke  koje ne poznajem, i nemam predstavu za koji fudbalski tim navijate, kakvu muziku volite i tome slično ali primećujem da je svako od vas obučen u odeću po sopstvenom izboru; međutim dok posmatram ovu kongregaciju još nisam video nikoga ko je golišav ili golišava. Vi ste svi obučeni. I drago mi je da jeste, obzirom da od samog pada čovečijeg je prisutan određen nivo stida ili sramote koji se pripija golotinji. Naravno znam da živimo u kulturi koja je sa ove strane seksualne revolucije i u kojoj imamo narcisističku infantilnu preokupaciju ljudskom golotinjom. Posledično je pornografija postala multi bilionski biznis dok se časopisi utrkuju u prikazivanju golog ljudskog tela – bilo muškog ili ženskog – neprekidno viđamo prikazanu golotinju u filmovima i tako dalje. Mi čak imamo fenomen u okviru naše kulture u obliku prekida važnih sportskih događaja kada neko ko je dopola lud skine sve sa sebe i počne da trči preko terena. Međutim primetio sam, da neovisno od navedene preokupacije golotinjom, da su  zavese na kabinama za tuširanje i zastori na prozorima i dalje nezaobilazni proizvodi našeg potrošačkog okruženja. Takođe sam zapazio da one koji vole da se skinu do gole kože i istrče na fudbalski teren nazivamo sumanutim osobama a ne sportskim fanaticima. Razlog tome je da je i dalje prisutan osećaj stida kada vas neko vidi golišavog – u javnosti. Sad, to je duboko ukorenjeno u ljudsko stanje. A nije uvek bilo tako. Po stvorenju mi nismo nosili nikakvu odeću; pre nekoliko decenija antropolog po imenu Dezmond Moris je napisao bestseler pod naslovom „Goli majmun“ i u tom delu Moris je ukazao da postoji preko osamdeset vrsta primata majmuna i da od tih osamdeset i nešto vrsta postoji samo jedan primat majmuna u zoološkom popisu ovoga sveta koji nosi veštačku odeću. Naravno to se odnosilo na životinju – homo sapijens. Naravno mogli bi smo otići u istraživanju izvan grupe primata i posmatrati ostatak životinjskog carstva i zaključiti ne samo da su ljudi jedini koji oblače veštačku odeću među majmunima, već da smo mi jedini koji oblače veštačku odeću u čitavom životinjskom carstvu. Ptice i pčele, žirafe, beli medvedi, mravojedi, slonovi i sve ostale vrste žive gole i ne stičemo utisak da osećaju stid. Sad, periodično ćete videti neke životinje obučene u veštačku odeću – primera radi kada sam bio na Džeksonovom trgu u Nju Orleansu sam video mazge i konje koji vuku kočije i koji imaju na glavama šešire na kojima su izrezane velike rupe za njihove podjednako velike uši – ali to su ljudski šeširi, napravljeni od strane ljudi; do sada nikada nisam video ni čuo za kompaniju koja je u vlasništvu mazgi i u kojoj rade mazge iako jesam video neka preduzeća u vlasništvu i pod upravom magarčina. Ili ponekad možete videti pse koji na sebi imaju džempere ali iznova ti džemperi su dizajnirani i načinjeni od strane ljudi. Međutim u čitavom domenu života samo mi nosimo odeću. Zašto? To ne možemo objasniti prostim utilitarističkim objašnjenjem da se oblačimo kako bi nam bilo toplo. Mi se ne oblačimo samo da bi izgledali lepo već nosimo svoju odeću prvenstveno kako bi sakrili svoju golotinju. Istog momenta kada je greh ušao u svet, prvo svesno shvatanje ljudske krivice je spoznaja golotinje. Kao što sam vam pročitao iz trećeg poglavlja, čovek i žena su znali da su goli i stideli su se; i šta su uradili čim su osetili stid – oni su se sakrili. Upotrebili su smokvino lišće kako bi se pokrili obzirom da su odjednom postali osramoćeni i nisu želeli da budu viđeni u stanju u kakvom su bili neposredno pre prvog greha. Kada su čuli Boga koji je išao po hladu vrta namesto da mu pritrče u potpunom oduševljenju jedinstva sa Njim oni su pobegli od Njega. Sakrili su se od Njega. I kada je Bog pitao „zašto se sakrivate?“ odgovorili su „zato što smo goli“ i „stidimo se“. „Ko vam je rekao da ste goli? Da li ste jeli sa tog drveta? Vidite momentalno je stvorena karika između greha i stida. I od tog momenta je svet uveden u pokušaj da pokrije svoju sramotu i stid kao i u želju da prikrije ono što zapravo jeste. Jedno od veličanstvenih dela milosti o kojima čitamo u Svetom Pismu, koje ujedno predstavlja potpuno otkrovenje ljudskog iskupljenja, je čin iskupljenja kada Bog u svojoj milosti nije uništio Adama i Evu kao što ih je upozorio da će učiniti, već je umesto toga načino odeću za njih. Bog je svekoliko mogao reći, stidite se zato što ste goli? Ne interesuje me! Odlazite i hodite po površini sveta i neka svako gleda u vašu golotinju i što se mene tiče ostanite u svom stidu; međutim namesto toga Bog im je podario odeću. I to je u nekom smislu najava evanđelja u kome Bog obezbeđuje savršeno pokriće naše golotinje kada nas oblači u Hristovu pravednost. Međutim kakve sve ovo ima veze sa intimom braka? Od Edemskog vrta do sada, od momenta kada smo postali svesni neprijatnosti zbog svoje golotinje, od momenta kada smo poželeli da svako u svetu ne spozna šta smo realno mi, od momenta kada smo počeli da se skrivamo, pojavila se na neki način praiskonska nostalgija, želja da pronađemo mesto gde iznova možemo biti goli i bez stida. Mesto u kome bi mogli biti otvoreno spoznati, bez maske, bez prikrivanja, bez skrivanja u senkama. I Bog nam je pružio to mesto… U svetosti braka. Bog nam je pružio mesto u kome iznova Njegova stvorenja mogu skinuti svoju odeću, da budu gola i bez stida. Svedoci smo rečnika koji sadrži krupnu reč „revolucija“ kao i toga da sve više ljudi živi zajedno namesto u braku i mi možemo posmatrati to i reći da je to toliko nemoralno, obzirom da i jeste jer predstavlja izdaju u odnosu na Tvorca, no pored nemoralnosti je prisutna i ponižavajuća glupost u tome. Ne mogu da poverujem da bi se žena obnažila (ili da budem direktniji skinula gola) pred čovekom koji se nikada nije obavezao pred Bogom za njen čitav život i njeno potpuno dobrostanje. Ona je u najranjivijoj situaciji u kojoj je moguće da bude na ovoj planeti… I muškarac joj kaže hajde budi gola, nema opasnosti. Nije sigurno dapače je krajnje opasno. I ljudi bivaju povređeni do nezamislivih granica. Međutim kada Sveto Pismo koristi metaforu golotinje ono nipošto ne govori isključivo o nepostojanju odeće, suština ide daleko dublje od toga, i kada Sveto Pismo govori o seksualnom sjedinjenju između muža i žene, reč koja je upotrebljena je reč „upoznati“. Čitamo da je Adam upoznao svoju ženu i ona je začela, ili Abraham upozna svoju ženu Saru i ona je začela – to naravno ne znači da su se oni jednostavno predstavili jedno drugome i na osnovu takvog spoljašnjeg poznavanja se iznenada pojavila trudnoća. Gde Sveto Pismo govori gospođo ja sam Adam i Eva je sada trudna, ne, niti se Sveto Pismo upušta u upotrebu eufemizama kako bi izbeglo da bude izravno o seksualnom sjedinjenju između muškarca i žene već postoji nešto što je od duboke važnosti i nešto što je duboko teološko pri upotrebi reči „upoznati“ za obuhvatanje pojma intimnosti braka. Zato što ono što se dešava u zajednici dvoje ljudi u kontekstu braka je otkrovenje, razotkrivanje i ne samo tela braćo moja i sestre, već duše… uma… srca i na ovom mestu pronalazimo ironiju u toj suludoj tradiciji koju pratimo – tradiciji zabavljanja. Promislite na koji se način opošljava „zabavljanje“ – muškarac i žena imaju dogovor da izađu i u pripremi za taj događaj muškarac koristi svoj deodorans, obrije se što je pažljivije moguće, koristi afteršejv, oblači svoju najbolju garderobu, uglancava svoje cipele – i ja ne govorim o odlasku u crkvu na ovom mestu već govorim o izlasku sa devojkom. Istovetno devojka u miru svoje sobe izčešljava svoju kosu, stavlja šminku, oblači najizazovniju odeću; obzirom da oboje od ovih ljudi su duboko zainteresovani da ostave najbolji mogući utisak jedno na drugo pri prvom izlasku. I oni izlaze i stvari se odvijaju veoma dobro i oni se odlučuju za sledeći zajednički izlazak. I treći i četvrti i peti i sada već izgleda da se stvari odvijaju u ozbiljnom pravcu, i upravo u toj instanci počinjemo da zapažamo novu dimenziju u njihovom odnosu. Momak počinje da se pita da li ću joj se podjednako dopadati ukoliko prestanem da se prskam deodoransom, hoće li i dalje biti impresionirana samnom ukoliko ne upotrebim afteršejv ili ukoliko se jedan dan ne obrijem baš tako pažljivo kao ranije; ona sa druge strane brine „šta ukoliko vidi moju kosu kada nije savršeno stajlirana; i oni počinju da testiraju „temperaturu“ vode (tako da se izrazim) – otpočinju da otkrivaju malo više o sebi jedno drugome kako bi ustanovili da li je „stvar“ sigurna. Potom priznaju grehe koje su počinili u davnoj prošlosti, međutim igra i dalje traje. Igra žmurke. I posle nekog vremena konačno stupaju u brak. I u tom okruženju koje je Bog podario vama, proces skidanja maske se ili nastavlja ili počinjete da gradite nove barijere sakrivanja. I ono što razara više brakova od bilo čega drugog je to da pošto ste u braku i kada treba da ste goli i bez stida vi se povlačite u skrovište. Počinjete da lažete jedno drugom, počinjete da sakrivate vaše misli, emocije, vaše brige jedno od drugoga.

Soren Kjerkegard, Danski egzistencionalista piše u svom opisu ljudi – paradoksična priroda golotinje se preslikava u ideji čoveka kao homo absconditus , Luter je koristio termin Deus absconditus kada je pisao o srivenosti Boga i sada Kjerkegard okreće termin i govori o homo abconditusu srkivenošću čoveka i kaže da postoji unutrašnja potreba za absconditus dimenzijom ljudskog bića. Nastavlja, da bi osoba bila u celosti uključena u život u egzistencialnom domenu on mora napustiti maskembal. Kjerkegard piše u svojoj knjizi „Ili ili“ život je maskembal ti objašnjavaš i za tebe je to neiscrpan materijal za zabavu i do sada niko nije uspeo da te upozna. Svako otkrovenje koje izgovoriš o sebi je obmana, to je jedini način na koji želiš da te ljudi vide, da se prikažeš, međutim tvoja istinita i stvarna preokupacija ostaje u skrivanju i ti uspevaš u tome obzirom da je tvoja maska najzagonetnija od svih. U stvari ti si ništa, ti si samo odnos, dragom pastiru pružaš malaksalu ruku i momentalno tvoja maska i sva moguća pastirska osećanja veličanstvenog duhovnog oca obmanjuješ bratskim poljupcem. Da li ne znaš da dolazi ponoćni čas kada svako mora da odbaci svoju masku, da li misliš da će život zauvek dopuštati da bude ismevan? Da li misliš da ćeš uspeti da se izvučeš sa zabave baš pred ponoć, pre nego što se kočija pretvori u bundevu? Sad, stvar koju razumemo kao Hrišćani, je da ne postoji ništa skriveno što neće biti otkriveno i da Bog zna ali apsolutno sve što je uopšte moguće znati o nama, u stvari to je veličanstveni aspekt Hrišćanskog života – stizanje do tačke u kojoj imate spoznaju da vas Bog poznaje… i da vas voli; i ne voli vas zato što vas poznaje već vas voli uprkos tome što vas poznaje; i to treba da bude reflektovano u ljudskom odnosu braka. Preko pedeset posto ljudi ulaze u brakove koji će se završiti razvodom… Kako se osećate kada shvatite da vas je ljudsko stvorenje sa kojim ste bili najintimniji, koje zna više o vama od bilo koje druge osobe na svetu odbacilo? Da li shvatate razloge iz kog je razvod toliko razoran i tako bolan? Zbog toga što je intimnost razorena, zato što se nekome nije dopalo ono što je otkrio ispod maslinovog lišća. Uvek sam govorio da je najsnažniji dokaz na svetu koji sam doživeo, dokaz Božje ljubavi je taj da poznajem osobe čiji bračni partneri ih poznaju bolje od bilo koga drugog na planeti jesu njihove žene i muževi. I pogodite… Oni se vole. To je neverovatna milost. Međutim milost je time veća iz razloga što se oni i dalje ne poznaju u potpunosti – i ostaje činjenica da što više saznaju jedno o drugome to više vole jedno drugo. I verujem da svako ljudsko biće u ovom svetu ima život koji je vredan da bude ispisan i da postane best-seler, prisutno je toliko drame, toliko zanimljivosti, toliko komplikovane dubine u svakom ljudskom biću ovog sveta da kada bi odlučili da sebi postavimo zadatak da ih upoznamo imali bi više nego dovoljno materijala da napišemo dramatičnu knjigu. Ali to nije prioritet. Mi ćemo potrošiti čitavo bogatstvo i godine svog rada da savladamo određeni fakultet kako bi dobili diplomu specifične oblasti, kako bi zarađivali što više u određenoj sferi, to može biti stomatologija, matematika, može biti filozofija ili jezici ili bilo koja druga oblast i mi ulažemo toliko truda da savladamo disciplinu koju studiramo koja će nas pripremiti za život ALI nećemo preći na drugi deo dnevne sobe kako bi saznali ko je naša žena ili ko je naš muž. Najveće blago koje nam je Bog darovao u ovom svetu. Upamtite, braćo moja i sestre, daleko pre nego što je Bog izgovorio „volite svoje žene“ naredba u Knjizi Postanja jeste muževi upoznajte svoje žene. Kao što je Adam znao Evu, kao što je Abraham znao Saru, kao što Isus poznaje svoju crkvu.

Jedna od tragedija dvadeseto vekovne filozofije je ta da egzistencijalistički filozof Žan Pol Sartr, koji je bio jedan od najbriljantnijih mislilaca te ere, međutim izvrnut i izopačen piše da je suština ljudskog bića da bude subjekat i ono što nas uništava je kada smo svedeni od strane drugih ljudi do nivoa predmeta. Sartr piše o tome kako ljudi bulje jedni u druge, a mi znamo da u pristojnom društvu treba da se sudarimo pogledom ukoliko nekoga sretnemo na ulici ili u crkvi kao i da nipošto ne treba da stanemo i buljimo u osobu. Kada bih ja gledao samo u pravcu jedne jedine osobe ove kongregacije četrdeset i pet ili pedeset minuta propovedi ukoliko ta osoba ne bi napustila crkvu pre kraja propovedi svekoliko bi učinila ali baš sve da ja budem udaljen iz crkve i to iz razloga što sam je sveo do nivoa predmeta. To je osnovni razlog straha, dapače fobije koju ljudi imaju u odnosu na javno izlaganje. Jer obzirom da ja treba da ostvarim vizuelni kontakt sa svima vama, svi vi ste fiksirali svoj pogled na jednog mene; i ukoliko bih se zaustavio da razmislim o tome postao bih momentalno svestan da ono što vi činite nije samo da slušate ono što ja govorim, već gledate na moju leptir mašnu, na moje odelo, na moju gestikulaciju, zašto mu je kosa takva kakva jeste, i tako dalje – ali dok se sve to odvija ja se podređujem vašoj neprekidnoj kritici. Drago mi je da imam svoje odelo na sebi. I Sartr je rekao da mi to ne možemo da podnesemo, da ne možemo podneti da budemo podređeni pogledima drugih ljudi pošto nas to dehumanizuje, oduzima nam osobenost, postajemo kao majmuni u zoološkom vrtu ili kao umetnička dela u galeriji. Savršeno je u redu otići u Luvr i sesti na klupu i satima posmatrati jednu jedinu sliku, ali pokušate li da isto učinite slikaru bićete uhapšeni. Sartr tu misao uzvisuje i kaže da ukoliko postoji Bog naši su životi živi pakao… Obzirom da pod Božjim pogledom svaka mana, svaka mrlja je poznata i ja treba da živim u neprijatnosti osećanja sopstvenog stida. Stoga, Sartr zaključuje, nije moguće da postoji Bog. Obzirom da bi život pod pogledom svemogućeg Boga bio neizdrživ. Vidite ono što Sartr iznosi je interesantno pošto ljudi po svojoj prirodi ne žele da ih Bog posmatra. Ljudi ne žele da ih Bog gleda već da ih previdi. Velika tragedija je ta što je Sartr nikada nije doživeo iskupljujući Božji pogled, kao što je to doživeo David. David je bio toliko oduševljen da i u svom neizmernom pokajanju govori „Gospode! Ti me kušaš i znaš.“ (Psalm 139:1) i nastavlja „Iskušaj me, Bože, i poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli moje.“ (Psalm 139:23) Hoću da me znaš, neću ništa da skrivam od tebe, o Bože hoću da budem go pred tobom i da budem bez stida. Jedno od najpesimističnijih dramskih komada ikada napisanih je Sartrovo delo „Nema izlaza“. Evo šta on kaže na kraju komada dok je jedan od likova u sobi i miluje bronzanu statuu izgovarajući „Ova bronza, da sada je trenutak, gledam na ovo delo koje je na postolju i shvatam da sam u paklu. O sve je osmišljeno unapred – znalo se da ću stojati na ovom mestu mazeći ovu bronzanu stvar od svih tih očiju svih vas koji ste u sobi, očiju koje su uperene u mene, pogleda koji me izjedaju, – iznenada se okreće – šta samo vas je dvoje? Mislio sam da vas je više. Mnogo više. Dakle, ovo je pakao. Nikada nisam verovao. Sećate se svih onih stvari kojima su nas učili o sobama za mučenje, vatri i sumporu, neugasivom plamenu, sve to su neistine. Nema potrebe za užarenim žaračima. Pakao su drugi ljudi. To je čovek koji nikada nije pronašao mesto u kome može biti go i bez stida. Glavna karakteristika braka je poznavanje jedno drugog u kontekstu milosti kada žena postaje Hrist mužu i muž postaje Hrist ženi kako bi ona mogla biti gola i to ne samo u telu već i u mislima, u životu i duši sa mužem i da zna da je sigurna. I da ona čini muža na isti način sigurnim dok saznaje sve više i više i više o njemu.

 

OČE ZAHVALJUJEMO TI SE NA MILOSTI KOJOM SI POKRIO NAŠU KRIVICU NA TOME ŠTO SI NAM PRIUŠTIO UVID KOJI GOVORI DA NAS POZNAJEŠ A DA NAS I PORED TOGA VOLIŠ. MOLIMO SE DA MI ODRAŽAVAMO I ODSLIKAVAMO TO ISKUPLJENJE U NAŠIM BRAKOVIMA. U NAŠE IME I U HRISTOVO IME. AMEN.