Home Članci NOVAC: VALUTA HRIŠĆANSKOG HEDONIZMA (1 Timoteju 6.)

NOVAC: VALUTA HRIŠĆANSKOG HEDONIZMA (1 Timoteju 6.)

313
0
SHARE

Novac je valuta Hrišćanskog hedonizma u smislu da ono što činite njime – ili ono za čime žudite da činite njime – može uništiti vašu sreću zauvek. 1 Timoteju 6: 6 – 19 kristalno jasno ukazuje da način kojim se odnosite prema novcu vas uistinu može (i najverovatnije hoće) uništiti: „Pobožnost jeste veliki dobitak kad smo zadovoljni onim što imamo. Jer ništa ne donosimo na svet, i jasno je da ništa ne možemo ni odneti. A kad imamo hranu i odeću, budimo ovim zadovoljni. A koji hoće da se bogate, upadaju u iskušenje i zamku, i u mnoge lude i pogubne želje, koje guraju ljude u propast i pogibao. Jer je kore svakog zla srebroljublje, kome neki predavši se zastraniše od vere i navukoše na sebe muke mnoge. A ti, o čoveče Božji, beži od toga a idi za pravdom, pobožnošću, verom, ljubavlju, trpljenjem i poniznošću. Bori se dobrim podvigom vere, hvataj se za život večni u koji si i pozvan, i ispovedio si dobro ispovedanje pred mnogim svedocima. Zapovedam ti pred Bogom koji svemu život daje i pred Hristom Isusom koji posvedoči pred Pontijem Pilatom dobro ispovedanje: Da održiš zapovest čistu i besprekornu do javljanja Gospoda našega Isusa Hrista, koje će u svoje vreme pokazati blaženi i jedini Vladar, Car careva i Gospodar gospodara. On koji jedini ima besmrtnost i živi u svetlosti nepristupnoj, koga niko od ljudi ne vide niti može videti, Njemu čast i sila večna. Amin. Bogatima ovoga sveta zapovedaj da ne budu ponosni, niti da se uzdaju u bogatstvo nesigurno, nego u Boga živoga, koji nam daje sve izobilno na upotrebu. Neka dobro čine, neka se bogate u dobrim delima, neka budu darežljivi, društven, spremajući sebi dobar temelj za budućnost, da dobiju život večni.“ Svekoliko je jasno da nas ovaj deo Pavlovog pisma Timoteju uči da koristimo svoj novac na način koji će nam doneti najveću korist; drugim rečima, tekst podržava ono što sam nazvao Hrišćanskim hedonizmom – način razmišljanja i postupanja koji ne samo da je dozvoljen već je i od Boga naređen kako bi ispunili punoću i dužinu uživanja kao i da se svako zlo ovoga sveta ne ispoljava zato što su naše želje za srećom previše snažne, već usred toga što su isuviše slabe te se mi zadovoljavamo prolaznim uživanjima koja ne zadovoljavaju već uništavaju naše duše. Koren svakog zla jeste taj da smo tip ljudi koji prihvataju srebroljublje umesto Božje ljubavi.

 

TRGOVINA POBOŽNOŠĆU

Pavle upozorava Timoteja na neke lukave prevarante koji su otkrili da mogu inkasirati na rastu prihvatanja evanđelja u Efesu. U 6:5 čitamo da ti ljudi izopačenog uma misle da je pobožnost izvor dobitka. Oni su do te mere zavisni od ljubavi prema novcu da istini nema mesta u njihovim naklonostima. Oni se ne raduju istini. Oni su srećni u izbegavanju plaćanja poreza. Spremni su da iskoriste ma kakvu narodnu zainteresovanost kako bi zaradili nešto novca. Ništa im nije sveto. Krajnji rezultat je glomazan i taman – reklamne strategije predstavljaju ali samo suštu ravnodušnost. Ukoliko je pobožnost trend, u tom slučaju prodavaće pobožnost. Seks je uvek na prodaju, međutim pobožnost dolazi i povlači se. Moraju uhvatiti vrh talasa pre no što nestane. Ovo su dobri dani za pravljenje profita od pobožnosti. Tržište pobožnošću žudi za popularnim knjigama, muzikom, prodavcima srebrnih krstova i kopči u obliku ribe, perorezima načinjenim od maslinovog drveta, srećonosnim, vodom ispunjenim krstovima na čijoj je prednjoj strani Isus, dok čudotvorna voda iz Lurda koja se nalazi unutar krsta kupcima garantovano donosi dobitak na Bingu, npr. (ukoliko se pak to ne dogodi vratiće vam novac u roku od 90 dana). O, ovo je uistinu savršeno vreme za trgovinu pobožnošću.

Pavle je svakako mogao i drugačije reagovati na pretvaranje pobožnosti u profit rečima „Timoteju, ne prati ih u njihovim postupcima obzirom da Hrišćani ne žive za materijalnu dobit.“ Međutim to nije ono što Pavle jeste napisao u 6. stihu: „Pobožnost jeste veliki dobitak kad smo zadovoljni onim što imamo.“ Namesto da je izgovorio da Hrišćani ne žive za dobitkom, Pavle poručuje da Hrišćani treba da žive zarad većeg dobitka od materijalne dobiti zarad koje žive lukavi zaljubljenici u novac. Pobožnost je put sticanja veličanstvenog dobitka, međutim samo ukoliko smo zadovoljni jednostavnošću nasuprot pohlepi za materijalnim bogatstvom. Ukoliko vas je pobožnost oslobodila želje da postanete bogati i ukoliko vam je pomogla da budete zadovoljni onim što posedujete, u tom je slučaju pobožnost neizmerno profitabilna (1 Timoteju 4:8). Pobožnost koja preovlada žudnju za materijalnim bogatstvom stvara duhovno bogatstvo. Dakle, ono što 6. strofa poručuje jeste da je veoma unosno ne podlegati iskušenju težnje ka materijalnom bogatstvu.

 

POSAO I ŽELJA ZA BOGATSVOM

Sledbene tri strofe, naime od 7. do 10. pružaju tri razloga iz kojih ne bi trebali biti naklonjeni sticanju materijalnog bogatstva. Međutim dopustite mi jedno pojašnje na ovom raskršću. Mi živimo u društvu u okviru koga uistinu određeni broj zakonitih preduzeća zavisi od velike koncentracije kapitala. Ne možete podići proizvodnu halu bez miliona evra. Iz tog razloga finansijski rukovodioci velikih preduzeća često imaju obavezu da obezbede kapital, primera radi prodajući akcije preduzeća na berzi. Kada Sveto Pismo osuđuje želju za bogatstvom ono ne osuđuje neophodno preduzeće koje teži da proširi svoju proizvodnju te stoga teži ka većem novčanom kapitalu. Naravno, finansijski direktori mogu biti pohlepni ka uvećanju ličnog bogatstva, ili sa druge strane mogu imati veće, plemenitije motive koji ih nagone da proširenjem proizvodnje doprinesu dobrostanju zaposlenih.

Dapače, čak i kada osoba u određenom preduzeću primi ponudu za bolje plaćeni posao i prihvati je, to nije dovoljno za osudu pohlepe za materijalnim bogatstvom. On ili ona su možda prihvatili novi posao zato što žude za moći, statusom i luksuzom koji novac može doneti, ili mogu uistinu biti zadovoljni onim što imaju dok ostatak novca nameravaju da poklone sirotištu ili da omoguće mladima da pođu u evanđeosku misiju… Raditi da bi zaradili novac koji će biti upotrebljen u Hrišćanske namene je u celosti različit od sveprisutne pohlepe za novcem kojim će biti zadovoljena jedan posle drugog, posle trećeg… prohteva. Ono protiv čega nas Pavle opominje nije želja da zaradimo novac kako bi zadovoljili svoje potrebe kao i potrebe drugih već nas upozorava da se po svaku cenu suzdržimo od pohlepe da posedujemo više, i više, i više… novca, kako bi ispunili svoj ego i prigrabili materijalni luksuz koji novac omogućava.

Usmeriću sada vašu pažnju na tri razloga koje nam pruža Pavle kako bi nas ubedio da nipošto ne smemo težiti da postanemo bogati. Prvo, u 7. strofi čitamo „Jer ništa ne donosimo na svet i jasno je da ništa ne možemo ni odneti.“ Pretpostavimo nekoga ko je praznih ruku prošao kroz ulaz u muzej i počinje da skida slike sa zida te da ih prepun samo važnosti nosi pod miškama. Prilazite mu i upitate „Šta radiš?“ na šta vam on odgovara „Postajem kolekcionar umetničkih dela.“ „Ali ona nisu tvoja“ odgovarate, „ i pored svega ti svakako neće dopustiti da napustiš muzej sa njima.“ Međutim on sve jednako pruža odgovor „Naravno da su moje. U rukama su mi. Ljudi me posmatraju kao važnog trgovca umetninama. Uz put, uopšte se ne mučim mislima o napuštanju muzeja i stoga prestanite da mi narušavate uživanje.“ Takvog bi čoveka svakako nazvali ludim – nekim ko je u celosti izgubio dodir realnosti. Istovetna je osoba koja sebe potroši kako bi postala bogata u ovom životu. Mi ćemo ga napustiti na isti način na koji smo u njega ušli.

Alternativno, zamislite 269 ljudi koji ulaze u večnost usled avionske nesreće. Pre pada aviona u njemu su, među ostalim putnicima, bili političar, milioner, plejboj i mladi misionar koji se vraćao kući iz posete baki i dedi. Dakle, po avionskoj nesreći  oni stoje pred Bogom potpuno razgolićeni svojih Master Kartica, čekovnih knjižica, kreditnih linija, firmiranih odela, KNJIGA O TOME KAKO DA POSTANU BOGATI, UTICAJNI, USPEŠNI U BRAKU i rezervacija za Ric Karlton Hotel. Političar, milioner, plejboj i mladi misionar su na istom nivou sa ničim, apsolutno ničim u rukama, naime ničim do onoga što su doneli u svojim srcima. O kako će apsurdno i tragično izgledati ljubitelj novca na taj dan, kao čovek koji je čitavog života sakupljao vozne karte  i na kraju ga je njihova ukupna težina sprečila da uhvati poslednji voz. Ne pokušavajte da budete bogati „jer ništa ne donosimo na svet i jasno je da ništa ne možemo ni odneti.

 

JEDNOSTAVNOST JE MOGUĆA I VEOMA JE DOBRA

Drugo, 8. strofa: „Kad imamo hranu i odeću, budimo zadovoljni.“ Hrišćani mogu i treba da budu zadovoljni jednostavnim životnim potrepštinama. Navešću vam tri razloga iz kojih je jednostavnost moguća i dapače veoma dobra.  Prvo, zato što kada imate Boga pored sebe i za sebe, nije vam potrebno više novca ili više stvari kako bi osetili mir i sigurnost.

Ne budite srebroljubivi, budite zadovoljni onim što imate jer je On rekao: „Neću te ostaviti niti ću od tebe odstupiti.“ Tako da možemo smelo govoriti: „Gospod je moj pomoćnik, i neću se bojati, šta mi može učiniti čovek?“ (Jevrejima 13:5 – 6)

Neovisno od pravca u kome se kreće tržište, Bog je uvek vredniji od zlata. Stoga, Božjom pomoću možemo biti zadovoljni prostim životnim potrepštinama.

Drugo, možemo biti zadovoljni životnim neophodnostima obzirom da nam najdublje, najviše zadovoljavajuće radosti Bog kroz stvorenje daruje kao besplatne poklone prirode i voljenog odnosa sa drugim ljudima. Pošto su vaše osnovne potrebe zadovoljene, novac počinje da umanjuje sposobnost za dalje uživanje u tim uživanjima a nipošto je ne uvećava. Kupovanje stvari doprinosi ali apsolutno ni u kojoj meri sposobnosti srca za osećaj sreće. Prisutna je, naime, velika razlika između trenutnog uzbuđenja novom igračkom i zagrljaja prijatelja koga niste videli duže vreme. Šta mislite, ko ima dublju i više zadovoljavajuću životnu radost – čovek koji plaća dvesta evra za apartman u hotelu koji je u centru grada i koji svoje veče provede u zamračenoj, zadimljenoj prostoriji zadivljujući nepoznate žene plaćajući im koktele koji koštaju desetine evra ili čovek koji odsedne u malom pansionu na obodu grada i provede veče posmatrajući suton i pišući ljubavno pismo svojoj ženi?

Treće, mi bi trebali biti zadovoljni jednostavnim životnim potrepštinama obzirom da ostatak novca možemo uložiti u ono što je uistinu vredno. Danas preko tri milijarde ljudi živi izvan Isusa Hrista. Dve trećine od tih ljudi nikada nisu imali priliku da se sretnu sa istinitim Hrišćanskim ispovednikom u okviru svojih kultura. Ukoliko bi čuli – a Hrist naređuje da moraju čuti – kros kulturne misije moraju biti odaslate u te delove sveta i naravno imati sredstva za sopstveni opstanak. Ukoliko bi svako od nas bio poput Pavla zadovoljan jednostavnim potrepštinama, hiljade i milioni evra bi se izlili iz Protestantskih Reformatskih crkava i pronele bi evanđelje do krajeva sveta. I osećaj radosti i slobode koju bi to proizvelo među svima nama bi bio neizreciv. Biblijska je obaveza da možete i da treba da budete zadovoljni jednostavnim životnim potrepštinama. Stoga, ne pokušavajte da postanete bogataši.

 

JURCANJE ZA BOGATSTVOM DONOSI UNIŠTENJE

Treći razlog za odbacivanje težnje upornog jurcanja za bogatstvom je taj da ta trika završava uništenjem vaših života. 9. i 10. strofa: „Koji hoće da se bogate, upadaju u iskušenje i zamku, i u mnoge lude i pogubne želje, koje guraju ljude u propast i pogibao. Jer je kore svakog zla srebroljublje, kome neki predavši se zastraniše od vere i navukoše na sebe muke mnoge.

Ni jedan Hrišćanski hedonista ne želi da uroni u propast i uništenje niti da na sebe navuče mnoge muke. Stoga, ni jedan Hrišćanski hedonista ne želi da postane bogataš. Ispitajte sami sebe. Da li ste stekli svoj odnos prema novcu iz Svetog Pisma, ili ste ga stekli iz preovlađujuće potrošačke kulture Srbije? Kada letite avionom i čitate ponuđene vam časopise, gotovo svaka stranica nameće viđenje bogatstva koje u suštoj suprotnosti sa devetom strofom. Deveta strofa kristalno jasno opisuje opasnosti želje za bogatstvom. Avio časopisi eksploatišu i promovišu želju za bogatstvom kroz stvaranje vizija bogatstva.

Primera radi izdanje AirSerbia u Martu 2016. godine je postavilo reklamu preko pune stranice za nekretnine u ekskluzivnom delu Beograda (Central Garden). Sam vrh reklame su krasile reči: „Moj životni stil – uvek u centru pažnje.“ Dalji tekst glorifikuje ekskluzivnost navedenih nekretnina kao i implicitnu poruku da čitalac datog oglasa svakako zaslužuje upravo takav život.

Za one koji imaju uši da čuju neka čuju eho filozofije bogatstva u tim rečenicama „Ukoliko si zaradio toliko novca, samo luda bi sebi uskratila ovu viziju bogatstva.“ Ukoliko je deveta strofa istinita i želja za bogatstvom nas dovodi u Satansku zamku paklenog uništenja, u tom su slučaju reklame koje eksploatišu i promovišu tu želju demonske i podjednako razarajuće Biblijskom načinu života kao bilo šta drugo što bi mogli pročitati u reklamama o striptiz lokalima koje pronalazimo širom žute Srpske štampe. Da li ste probuđeni i oslobođeni od čistog ekonomskog pokvarenjaštva?; ili vas je sveprisutna ekonomska laž zavela do te mere da jedini greh koji možete zamisliti a da je u vezi sa novcem – krađa. Naravno, ja verujem u slobodu govora i poslovnu slobodu obzirom da nemam ali ni najmanje vere u moralnu sposobnost grešne vlade da unaprede institucije stvorene od strane grešnih građana. Međutim, u presveto ime Boga, iskoristimo svoje pravo kao Hrišćani da kažemo NE želji i žudnji za bogatstvom i DA istini:

da je veliki dobitak u pobožnosti kad smo zadovoljni onim što imamo.

 

REČ ONIMA KOJI SU VEĆ BOGATI

Pavlova opomena sadržana u pismu Timoteju 6:6 – 10 je usmerena u pravcu ljudi koji nisu bogati ali koji međutim mogu pasti u iskušenje da požele da budu bogati. U strofama od 17. – 19. Pavle govori članovima crkve koji su već bogati. Šta bi bogata osoba trebalo da uradi sa svojim novcem ukoliko postane Hrišćanin? Odgovor sadržan u 19. strofi je parafraza Hristovog učenja: „Ne sabirajte sebi bogatstvo na zemlji, gde moljac i rđa kvari, i gde lopovi potkopavaju i kradu; nego sabirajte sebi bogatstvo na nebu, gde ni moljac ni rđa ne kvari, i gde lopove ne potkopavaju i ne kradu.“ (Matej 6:19 – 20). Isus je rekao da treba da upotrebimo svoj novac da obezbedimo sebi kese koje ne stare i nebesko bogatstvo koje ne propada, „Načinite sebi kese koje neće oveštati, riznicu na nebesima koja se neće isprazniti, gde se lopov ne približava, niti moljac kvari.“ (Luka 12:33). Hrist nam je takođe poručio da bi trebali upotrebiti svoj novac kako bi sebi osigurali dobrodošlicu u večno boravište: „Načinite sebi prijatelje bogatstvom nepravednim da bi vas kad osiromašite primili u večna obitališta.“ (Luka 16:9) Pavle piše u 19. strofi da bi bogataši trebali upotrebiti novac na način kojim „spremaju sebi dobar temelj za budućnost, da dobiju život večni.“ Naravno, postoji i način da upotrebite svoj novac i da time izgubite večni život – ne zato što večni život može biti kupljen, već usred toga da način na koji trošite novac kristalno jasno ukazuje gde leži vaša nada.

Pavle bogatašima pruža tri načina upotrebe svog novca i da postupajući po bilo kom od navedena tri načina steknu večni život. Prvo, (17. strofa) ne dozvolite da novac proizvede u vama ponos. O, kako je to samo varljivo! Svako od nas je osetio filistarski osećaj nadmoćnosti koji izviri po uspešnoj investiciji ili kupovini nečega novoga. Najveća privlačnost novca je u moći koju pruža i ponosu koji hrani. Pavle stoga upozorava, ne dopustite da vam se to dogodi.

Drugo (17. strofa), on govori bogatima „Ne uzdajte se u bogatstvo nesigurno, nego u Boga živoga, koji nam daje sve izobilno ne upotrebu.“ Ovo nipošto nije lagan zalogaj za bogataše da progutaju. Upravo iz tog razloga je Isus rekao da je teško bogatome ući u carstvo: „Deco, kako je teško onima koji se uzdaju u bogatstvo ući u Carstvo Božje!“ (Marko 10:24) Teško je posmatrati svu nadu koju bogatstvo pruža i okrenuti se od toga Bogu i položiti svu svoju nadu u Njega. Teško je ne voleti poklon i zaboraviti Davaoca poklona; međutim to je jedina nada za bogataše. Ukoliko u tome ne uspeju, izgubljeni su. Moraju se nadati u Boga više nego što polažu nadu u njegove poklone. Ma šta uživali na zemlji moraju, kao i mi uostalom, uživati u slavu Boga.

Konačno (18. strofa) bogati moraju upotrebiti svoj novac za dobra dela i moraju biti društveni i darežljivi. Jednom kada su oslobođeni magneta ponosa i kad je njihova nada postavljena u Boga a ne u novac, preostaje samo jedna stvar koja se može dogoditi: njihov novac će teći slobodno i mnogostruko uvećati Hristovu misiju. Gladni će biti nahranjeni, bolesni će biti izlečeni, neobrazovani će steći obrazovanje i ljudi na stalno rastućim granicama Hrišćanstva će primiti evanđelje.

Mišljenja sam da konačni zaključak mora naglasiti da u oba ova teksta Pavle uistinu želi da mi prigrabimo sigurnost večnog života a ne da je izgubimo. Pavle nikada ne troši vreme u nevažnostima. On živi na ivici večnosti i upravo je to razlog iz kog on toliko jasno vidi. On stoji kao Božiji čuvar kapije i ponaša se prema nama kao prema dobrim Hrišćanskim hedonistima: Vi hoćete život koji uistinu jest život, zar ne? (19. strofa) Vi ne želite propast i pogibao i mnoge muke, nije li tako? (9. i 10. strofa) Vi želite svu dobrobit koju donosi pobožnost, zar nije to ono što želite? U tom slučaju upotrebite valutu Hrišćanskog hedonizma mudro: ne poželite da budete bogataši, budite zadovoljni jednostavnim životnim potrepštinama. Postavite svoju nadu u Boga, čuvajte se ponosa, i neka vaša radost u Bogu preplavi u bogatstvu darova pali i osiromašen svet.