Home Članci ŠTA SE DESI KADA UMRETE? PROSLAVLJENI I SLOBODNI NA NOVOJ ZEMLJI!

ŠTA SE DESI KADA UMRETE? PROSLAVLJENI I SLOBODNI NA NOVOJ ZEMLJI!

377
0
SHARE

Jer mislim da stradanja sadašnjega vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti. Jer žarkim iščekivanjem stvorenje očekuje da se jave sinovi Božji. Jer se stvorenje pokori propadljivosti, ne od svoje volje, nego zbog onoga koji je pokori, sa nadom Da će se i samo stvorenje osloboditi od robovanja propadljivosti na slobodu slave dece Božje. Jer znamo da svo stvorenje zajedno uzdiše i tuguje do sada. A ne samo ono, nego i mi koji prve darove Duha imamo, i mi sami u sebi uzdišemo čekajući usinovljenje, izbavljenje tela našega. Jer se nadom spasosmo. A nada koja se vidi nije nada. Jer kad neko vidi nešto, kako i da se nada? Ako li se nadamo onome što ne vidimo. čekamo sa strpljenjem.“ (Rimljanima 8:18 – 25)

 

IZ KOG JE RAZLOGA BOG OTKRIO ŠTA ĆE SE DESITI KADA UMREMO

Razlog iz kog nam je Bog otkrio, u Svetom Pismu, šta će se desiti kada umremo je taj da znanje onoga što će nam se desiti po smrti otklanja strah i nasuprot njemu nas ispunjava nadom, sigurnošću i iščekivanjem. Kada nestane strah i kada nas preplavi nada u Boga otpočinjemo da živimo drugačijim načinom života. Naši životi otpočinju da isijavaju istinu da je bogatstvo koje je u Bogu daleko vrednije od trenutne privlačnosti greha.

Uživanjem u slavi Božjoj (Rimljanima 5:2), mi se ne predajemo grešnim uživanjima trenutnog momenta. Ne podležemo poslovičnoj izreci da onaj ko poseduje najviše igračaka pobeđuje. Ne usmeravamo svoju energiju uspostavljanju zemaljskog bogatstva i blaga. Ne sanjamo svoje najuzbudljivije snove o dostignućima i odnosima koji nestaju. Konačno, prestajemo da patimo za onim što nam ovaj život nije pružio (brak, bogatstvo, zdravlje, slavu).

Nasuprot, otpočinjemo da se radujemo čudu da nas vlasnik i vladar kosmosa voli i da nas je odredio za slavu te da nepogrešivo radi kako bi nas doveo do svog večnog carstva. Mi živimo kako bi ispunili potrebe drugih obzirom da Bog „živi“ kako bi ispunio naše potrebe. Ljubimo svoje neprijatelje, blagoslovimo one koji nas kunu, činimo dobro onima koji nas mrze obzirom da je naša nebeska nagrada veličanstvena i nismo porobljeni zanemarivim uživanjima koja proizilaze iz vraćanja zla zlom.

Sve ovo proističe iz naše nepokolebive nade. Kada znate istinu o tome šta će se desiti kada umrete – i kada u nju verujete – ta istina vas oslobađa. Oslobađa kratkotrajnog, plitkog, glupavog, samoubilačkog uživanja u grehu.

Propovedam ove poruke kako bih vas oslobodio za život usmeren u pravcu slave Božje i u ovoj poruci ću vam govoriti o konačnom, večnom boravištu; međutim pre no što se vratim na deo poslanice Rimljanima 8. poglavlje, pružiću vam odgovor iz drugog dela Biblije koji bi vas mogao zbuniti, međutim sam uveren da poslanica odgovara na potencijalne nedoumice.

 

OTRKOVENJE 21:1 – 4

Usmeravam vašu pažnju prvo na Otkrovenje 21:1 – 4. Jovan ustanovljava da će postojati nova zemlja, da će nebesa sići, tako da se izrazim, i Bog će načiniti večno prebivalište među ljudima na novoj zemlji.

I videh nebo novo i zemlju novu, jer prvo nebo i prva zemlja prođoše, i mora nema više. I videh sveti grad, Jerusalim novi, gde silazi sa neba od Boga, pripremljen kao nevesta ukrašena mužu svome. I čuh glas silni sa neba koji govori: „Evo Skinije Božje među ljudima, i On će stanovati sa njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće sa njima, i Bog će otrti svaku suzu iz očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni žalosti ni jauka, ni bola neće biti više jer prvo prođe.“ (Otkrovenje 21:1 – 4)

Ovo je uistinu predivna slika onoga što dolazi: nova zemlja, Božji ljudi koji žive na njoj i gde više nema smrti, ni bola, ni suza. I najbolje od svega, Bog neće biti daleko već će podići svoj šator u sred-srede, i živeće među nama zauvek.

„PRVO NEBO I PRVA ZEMLJA PROĐOŠE“

Pitanje koje se neminovno nameće na ovom mestu je sledeće, kada Jovan u prvoj strofi piše „Prvo nebo i prva zemlja prođoše“ (ili reči samoga Hrista koje je Matej zabeležio u 24:35Nebo i zemlja će proći ali reči moje neće proći.“), da li nam on govori da će zemlja na kojoj živimo i nebo koje nad nama biti potpuno uništeni i da će Bog početi iznova sa stvaranjem potpuno novog stvorenja? Ovo pitanje je analogno pitanju „Da li će nas Bog vaskrsnuti ili će otpočeti sa potpuno novom tvorevinom drugačijih tela za nas?“ Naravno, moj je stav po tom pitanju kristalno jasan; naime stojim u utemeljenom uverenju da je reč o kontinuitetu naših sadašnjih tela i naših tela oblikovanih po vaskrsenju. Identičan stav ću argumentovati u nastavku ove poruke.

SADAŠNJE NEBO I ZEMLJA ĆE BITI „UNIŠTENI“

Šta uistinu govori Jovan rečima „Prvo nebo i prva zemlja prođoše.“? Petar, u drugom od svojih pisama ispisuje veoma sličnu sliku, dapače sliku koja je slikovitija od Jovanove. U 2 Petrovoj 3: 10 – 13 Petar opisuje kako će sadašnja zemlja i nebo „proći“:

A doći će Dan Gospodnji kao lopov noću, u koji će nebesa sa hukom proći, a stihije će se užarene raspasti i zemlja i dela što su na njoj izgoreće. Pa kad će se sve ovo raspasti, kakvi treba da budete vi u svetom vladanju i pobožnosti, čekajući i želeći da skorije bude dolazak Božjega Dana, od koga će se nebesa ognjem zapaljena raspasti i stihije užarene rastopiti. Nova pak nebesa i zemlju novu po obećanju njegovu čekamo, gde pravda obitava.

Petar nam poručuje da je naša veličanstvena nada u pogledu konačnog večnog boravišta nova nebesa i nova zemlja gde pravda obitava – što je identično u sadržini i suštini onome što nam Jovan poručuje u 21. poglavlju otkrovenja. Petar takođe govori o prolaženju nebesa (10. strofa); dapače on odlazi korak dalje i tri puta ponavlja da će doći do uništenja sadašnje zemlje. 10. strofaStihije će se užarene raspasti i zemlja i dela što su na njoj izgoreće.“, 11. strofaSve će se ovo raspasti.“, 12. strofaNebesa ognjem zapaljena će se raspasti i stihije užarene rastopiti.

Pitanje, stoga, glasi: Da li to znači da će zemlja na kojoj živeti i nebesa pod kojim živimo biti u potpunosti uništena i da li će Bog otpočeti stvaranje potpuno novog stvorenja?

ŠTA ZNAČI „UNIŠTENA“ I „PROĆI“?

Prvo bih ustanovio da kada Otkrovenje 21:1 i 2 Petrova 3:10 govore da će sadašnja zemlja i nebesa „proći“, to ne znači neminovno da će u doslovnom značenju prestati da postoje, već može nositi značenje da će doći do tako obimne promene u njima da će njihovo trenutno stanje proći. Mogli bi reći „Gusenica će proći i pojaviće se leptir.“ Svekoliko se radi o stvarnom prolaženju međutim i o stvarnom kontinuitetu, drugim rečima prisutna je veza. Alternativno bi mogli ustanoviti da će „Punoglavac nestati i žaba će se pojaviti.“

Kada čitamo u 2 Petrovoj 3 da će ova nebesa i zemlja biti „uništeni,“ to ne mora da znači da će u celosti „prestati da postoje.“ Analognu tvrdnju bi predstavljala sledeća „Poplave su uništile mnoge obradive površine.“ Međutim u navedenoj rečenici mi nipošto ne pokušavamo da prosledimo značenje da je obradiva zemlja prestala da postoji.

Stoga ono što je Petar veoma verovatno mislio je da će na kraju ovoga doba doći do kataklizmičnih događanja koja će dovesti ovo doba zemlje do njenog kraja u obliku, naime, koji je nama danas poznat – dakle, ne da će u apsolutnom značenju sintagme prestati da postoji već da će biti sprano svo zlo, kroz kako stoji, vatru i time će biti pripremljeno za doba slave, pravednosti i mira kome neće biti kraja.

Dakle, moguće je da je to značenje; međutim da li uistinu jeste?

 

RIMLJANIMA 8: ČETIRI DOKAZA ZA OBNOVLJENO STVORENJE

Postoje najmanje četiri razloga u Pavlovoj poslanici Rimljanima 8. poglavlje koji kristalno jasno sugerišu da stvorenje koje poznajemo i zemlja na kojoj živimo neće biti uništeni već da će biti obnovljeni za našu večnu radost.

  1. Bog je pokorio stvorenje propadljivosti u nadi

U Rimljanima 8:19 – 20 Pavle piše „Jer žarkim iščekivanjem stvorenje očekuje da se jave sinovi Božji. Jer se stvorenje pokori propadljivosti, ne od svoje volje, nego zbog onoga koji je pokori, sa nadom.

U devetnaestoj strofi Pavle oslikava stvorenje – nebesa i zemlju – koji čekaju žarkim iščekivanjem. Nešto očigledno nailazi, nešto što uzrokuje stvorenje, da se tako izrazim, da na vrhovima svojih prstiju očekuje da će joj se nešto dobro dogoditi. Naredna, dvadeseta strofa pruža deo razloga iz kog je stvorenje tako ispunjeno žarkim iščekivanjem, imenom, zato što je besciljnost stvorenja – truljenje, razaranje, bolest i bol – samo trenutno prokletstvo koje je Bog postavio na stvorenje, međutim velika nada dolazi. „Jer se stvorenje pokori propadljivosti, ne od svoje volje, nego zbog onoga koji je pokori, sa nadom.“ Bog nije prokleo stvorenje besciljnošću kao svojom konačnom rečju. On je to učinio „u nadi.

Dakle, stvorenje nije nipošto određeno za uništenje već za obnavljanje. On ga je pokorio u nadi.

  1. Stvorenje će biti oslobođeno propadljivosti

Sledeći razlog koji Pavle pruža objašnjavajući iz kog razloga ne treba da očekujemo uništenje pronalazimo u 21 strofi (u smislu nade) „I samo stvorenje će se osloboditi od robovanja propadljivosti na slobodu slave dece Božje.

Sudbina stvorenja nije uništenje. Ono je određeno da bude oslobođeno. Biće oslobođeno od „robovanja propadljivosti“ – besciljnosti kojom ju je Bog pokorio u nadi. Mišljenja sam da je ovo najjasnija tvrdnja od svih da zemalja i nebesa neće „proći“ ili biti „uništeni“ u smislu potpunog prestanka postojanja. Pavle kristalno jasno iznosi, ono će biti oslobođeno od propadljivosti. Besciljnost će biti uništena. Robovanje stvorenja će biti okončano kroz pročistiteljsku, oslobađajuću vatru Božjeg suda; međutim zemlja će ostati i na njoj više neće biti propadljivosti. Nikada više besciljnosti. Nikada više suza, smrti ili bola.

  1. Stvorenje pati od porođajnih bolova

Treći argument koji Pavle pruža protiv uništenja sadašnjeg stvorenja pronalazimo u 22. strofiMi znamo da svo stvorenje zajedno uzdiše i tuguje do sada.

Ono što Pavle uspostavlja na ovom mestu je da su uzdisaji stvorenja poput porođajnih bolova koji se javljaju u poslednjem stadijumu trudnoće. Drugim rečima, nešto će se izroditi iz stvorenja, a ne namesto stvorenja. Stvorenje neće biti uništeno i iznova stvoreno bez ikakvog kontinuiteta. Zemlja će roditi poput majke pri porođaju (kroz pobesnele požare, zemljotrese, vulkane, smrtonosne bolesti i glad) novu zemlju.

Isus je upotrebio istovetnu slikovitu figuru kada je izrekao ono što je Matej zapisao u 24:7 – 8, „Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo i biće gladi i pomora i zemljotresa po svetu. A to je sve samo početak porođajnih bolova.

Zemlja je poput majke koja će izroditi novu zemlju u kojoj će živeti pravednost i gde će Bog vladati među svojim ljudima.

  1. Izbavljenje naših tela

Konačno, Pavle pruža još jedan, poslednji, argument protiv uništenja zemlje u 23. strofi: „A ne samo ono (ne samo da prirodni svet uzdiše) nego i mi koji prve darove Duha imamo, i mi sami u sebi uzdišemo čekajući usinovljenje, izbavljenje naših tela.

Razlog iz kog je ovo do te mere ključni argument je taj da njime Pavle povezuje izbavljenje naših tela – što će reći, vaskrsenje i obnavljanje naših tela posle čitavog života uzdisanja – sa obnovom čitavog stvorenja. Naša tela čine deo sadašnjeg stvorenja. Ono što će se desiti našim telima i ono što će se desiti ostatku stvorenja idu paralelno i neodvojivo; a ono što će se desiti našim telima nije nipošto uništenje već izbavljenje „mi čekamo izbavljenje naših tela.“ Naša tela će biti izbavljena, obnovljena, načinjena novima a ne odbačena; istovetno je i sa nebesima i sa zemljom.

 

NAŠE KONAČNO STANIŠTE: NOVA ZEMLJA

Dakle zaključujem da će naše konačno stanište biti nova zemlja, koja će biti ova zemlja načinjena novom.

U Mateju 19:28 Isus to naziva „novim životom kada sedne Sin Čovečji na presto slave svoje“. Stvorenje će biti „iznova rođeno“. U Delima Apostolskim 3:21 Petar to naziva „vremenima vaspostavljanja svega o čemu je Bog govorio ustima svih svetih proroka.

A šta su proroci govorili o novoj zemlji? Isaija 11:6 – 9 nam pruža izvanredan primer:

I vuk će boraviti sa jagnjetom, i ris će ležati sa jaretom, tele i lavić i ugojeno živinče biće zajedno, i malo dete vodiće ih. I krava i medvedica zajedno će pasti, mladunčad njihova ležaće zajedno, i lav će jesti slamu kao vo. I dete koje sisa igraće se nad rupom aspidinom, i dete odbijeno od dojke zavlačiće ruku svoju u rupu zmije vasilinske. Neće pustošiti ni potirati na svoj svetoj gori mojoj, jer će zemlja biti puna poznanja Gospodnjega kao more vode što je puno.

Ili Mihej 4:3:

I sudiće među mnogim narodima, i izgrdiće jake narode nadaleko, i oni će raskovati mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove, neće dizati mača narod na narod, niti će se više učiti ratu.

Dakle istorija kakvu je mi poznajemo će doći do kraja sa Bogom u centru. Njegova slava će biti tako svetla da „I grad ne potrebuje sunca ni meseca da mu svetle, jer ga slava Božja osvetli, i svetlost je njegova Jagnje.“ (Otkrovenje 21:23) A na zemlji će biti ogromni okean znanja oslikavajući slavu Gospodnju nazad u Njegovom pravcu. Upravo kao što je odbacivanje tog znanja donelo prokletstvo stvorenju, obnavljanje tog znanja će doneti blagoslov stvorenju i čak i same životinje će biti oslobođene kletve odražavajući lepotu Gospodnju.